Србија

ЗАШТО ЈЕ КФОР ПОДИГАО БЕЗБЕДНОСТ — фитиљ за немире не држе Албанци

Спорадични инциденти на Косову и Метохији могу да се десе, али не представљају опасност да ескалирају.

 

Loading...

Упозорење Кфора да би у Копненој зони безбедности могло да буде инцидената, иако је за сада ситуација под контролом и безбедоносно стабилна, за саговорника Спутњика Божидара Спасића није никаква новост, јер је, како каже, таквих упозорења било и раније

„Кфор је, после изјаве Даута Харадинаја да би оптужнице против припадника ОВК могле да активирају саму ОВК, подигаo безбедност у такозвани жути сектор. То у суштини не значи ништа, а и све су то само пуке претње јер је општепознато да Приштином и целим Косовом управља Америка. A ако они Албанцима скрећу пажњу на суд и на чињеницу да очекују мир, тако ће и бити. У овом тренутку верујем да су Американци издали такав налог“, каже Спасић.

Трусна политичка ситуација у албанском телу, и то не само на Косову и Метохији, већ и у Македонији и Албанији, погодно је тло које би могло да затресе регион, али само ако буде постојао спољни фактор, каже политиколог Неџмедин Спахију. Трвење које постоји на унутрашњој политичкој сцени, по мишљењу нашег саговорника, уобичајене су код политичке класе која је у развитку и процесу сазревања, а што се тиче могућих инцидената, не очекује да би они могли да ескалирају.

„У овом случају, ситуација би могла да се закомпликује само у споју са неким другим догађајима у региону, а не само изоловано код Албанаца“, сматра Спахију.

Упркос оптимизму наших саговорника, треба ипак подсетити на неке чињенице. Обавештајни подаци изнети прошле године у септембру показали су да постоје процене да под оружјем има око 160.000 Албанца и радикалних исламиста на овом простору који су спремни да реагују у сваком моменту.

После претњи коју је изнео Даут Харадинај на светло дана изнета су и сазнања да после повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије, мисија Кфора и Унмика није до краја испунила своју обавезу да демилитаризује такозвану Ослободилачку војску Косова.

Тачније речно, да, пре свега, униште оружје које је она поседовала, па у том смислу постоји велика могућност да се ОВК заиста активира, посебно кад се зна да су велики део оружја ускладиштили на тајним локацијама, са тачним списковима чланова њихових појединачних јединица, што значи да они у сваком тренутку могу поново да дођу у посед тог оружја.

С обзиром да би под удар Специјалног суда за злочине ОВК могли да дођу многи Албанци, безбедносне процене од пре неколико месеци, указивале су на то да мало треба да се екстремисти поново лате оружја и да искомпликују ситуацију на Косову и Метохији.

У исто време, политичка ситуација међу Албанцима чини се да није била никад гора. У Тирани су најављени масовни протести опозиције против Едија Раме, док у Скопљу тиња тихи рат међу албанским странкама које међусобно отимају једни другима чланове. Осим Специјалног суда, косовску политичку јавност мучи и нетрпељивост између Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија која постаје све видљивија, а која уједно и поларизује албанску сцену.

Ако овоме додамо да је у неколико наврата на граничним прелазима између Косова и Македоније и Албаније пресретнут шверц оружјем, где је осим лаког, одузето и озбиљније наоружање, онда је важно подићи опрез. Нарочито опрезни морају да буду Срби, који су већ преживели пакао албанског погрома 2004. године.

 

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...