Издвајамо Србија

НА СЕДНИЦИ БИЛДЕРБЕГ ГРУПЕ ЗАБРАЊЕНЕ И БЕЛЕШКЕ: Шта ће Ана Брнабић донети Србији са састанка под „велом тајне“

Ана Брнабић (Фото: Јутјуб)

Ради се о два модела, глобалистичком и моделу који промовише Доналд Трамп. Српска премијерка се савршено уклапа у глобалистичку матрицу коју промовише Билдерберг група, каже аналитичар Александар Павић.

Председница српске Владе Ана Брнабић позвана је да учествује на овогодишњем заседању Билдерберг групе које ће се одржати у Торину у Италији од 7. до 10. јуна.

Српска премијерка била је запажена и у Давосу, примећује аналитичар Александар Павић, где је учествовала у изради документа везаног за миграције.

„Ана Брнабић је политичарка која савршено одговара Давосу и савршено одговара Билдербергу. То има утицаја на Србију, утолико што и даље траје борба, после Трампове победе, око тога који ће нови модел превладати у свету. Још се држи на окупу тај глобалистичко-билдербершко-давоски модел, а са друге стране имамо модел који Трамп покушава да прогура. То је модел баланса снага, нова реалполитика и договори и супарништво великих сила. Ана Брнабић припада овој првој матрици и подршка њој је подршка таквом моделу, не само на глобалном нивоу, него и у Србији“, каже Павић.

Премијерка Ана Брнабић добила је позив након излагања на састанку групе „Нови лидери за Европу“ на Светском економском форуму у Давосу. Позив је упутио председник Управљачког комитета Билдерберг групе Анри де Кастрис, некадашњи извршни директор осигуравајуће компаније Акса.

Од октобра 2016. године премијерка Ана Брнабић је чланица групе „нови лидери за Европу“ Светског економског форума.

Група Билдерберг, названа по хотелу у холандском селу Остербеку где је 1954. године одржан први састанак, окупља светске лидере, крупне бизнисмене, политичаре и крунисане главе који на сесијама, које трају неколико дана, расправљају о крупним светским питањима.

Не може се рећи да је група тајно друштво, али њени састанци обавијени су велом тајне. На сесијама нема хватања белешки, а учесницима је забрањено да јавно коментаришу оно о чему се расправљало.

Та тајанственост привлачи пажњу теоретичара завере више од, како је једном приликом написао лондонски „Индипендент“, америчког искрцавања на Месец, убиства принцезе Дајане или терористичког напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године.

Иако се један број учесника скупа мења сваке године, један број оних који чине језгро је константан, а међу њима је и бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер.

Док су једни теоретичари завере уверени да је циљ Билдерберга да наметне глобални фашизам, други су уверени да им је циљ да свет падне у руке тоталитарног марксизма. И једни и други се слажу да се Билдерберг група залаже за неку врсту онога што називају „новим светским поретком“.

Један од оснивача Билдерберга Дејвид Хили, који је више од 30 година био члан Управљачког комитета, рекао је једном приликом да је претерано рећи да Билдерберг стреми формирању светске владе. Међутим, та тврдња, према Хилијевим речима, није неоправдана.

„Ми у Билдербергу сматрамо да не можемо заувек да се боримо једни против других ни због чега, да се међусобно убијамо и да милиони остају без домова. Тако да мислимо да би јединствена светска заједница била добра ствар“, рекао је Хили у интервјуу лондонском „Гардијану“ 2009. године.

Од седам досадашњих председника Управљачког комитета Билдерберг групе, сви су, осим једног — немачког политичара Валтера Шела, били племићи. И садашњи председник, Анри де Кастрис, пети је гроф од Кастриса.

Осим њега и Шела, председници Управљачког комитета Билдерберга били су принц Бернхард од Липе-Бистерфелда, барон Алек Даглас-Хјум, барон Ерик Рол од Ипсдена, лорд Питер Карингтон и гроф Етјен Давињон.

 

 

Извор: rs.sputniknews.com

loading...
Loading...