Србија

СРПСКИ ОФИЦИР САСУО ИСТИНУ У ЛИЦЕ АМЕРИЧКОМ ГЕНЕРАЛУ: АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ ОДБИО ДА РУЧА СА СРБИМА НАКОН ВЕЖБЕ!

Хришћанским народима никад није било лако кроз историју. Над Србима извршен свесни геноцид и то свесни геноцид старог европског народа који је близу 1.500 година био носилац европске хришћанске културе Слабе туку, јаке поштују – тако је било и тако ће увек бити, каже главни свештеник Ваздушно-космичких снага Русије, протојереј Михаил Васиљев

 

Loading...

Наравно, каже он за Спутњик, то што се сада тамо дешава вероватно у историји човечанства није највећа трагедија по величини.

– Али за српски народ и за православце… То се може десити сваком хришћанском народу који изгуби своју цивилизацијску основу и да престане да буде део пријатељских војних блокова, као што је то било са Србима у Југославији. Знамо да је Југославија била ценатр Покрета несврстаних за време Хладног рата. Борила се за свој посебан пут, била удаљена од других држава Варшавског пакта, због чега је и постала лак плен за агресивни блок НАТО. На жалост, слабе ударају, а јаке поштују. Ако имаш слабе мишиће, не шетај са лепом девојком по парку. Тако је и у политици – јсана је Васиљев.

Он додаје и да су многе ствари објашњене у књизи познатог руског филозофа Ивана Иљина о борби против злих сила.

– Он сматра да доброта мора да има песнице. Нажалост, људска природа још од пада Адама и Еве кардинално се може мењати само у оквиру личности и не постоји никакав значајан моралан напредак у оквиру цивилизације. Можемо себе довести до страшног стања, као словенска браћа Хрвати који су рукама усташа извршили страшни злочин против једнокрвних Срба. Тако је било и за време Другог светског рата. То се дешавало и у Босни и Херцеговини и Хрватској – каже.

Према његовом мишљењу и оно што се дешава у Македонији је геноцид.

– Православни људи, из националних разлога створили су исту несрећу као у Украјини – националну цркву Македоније, представници српског свештенства се прогоне, затварају. Био сам у Македонији и видео несрећу свештенства које се нашло између тешког избора које је пред њима ставила националистичка држава: мајка-црква или народ којем припадају. Не дај, Боже, да се нађемо у таквој ситуацији. Видимо да се то већ дешава и у Украјини, где се многи свештеници већ налазе под сличним националистичким притиском. Морају да праве јако тежак избор. Са друге стране, зашто мора бити лако? Када је хришћанима било лако на овом свету? Нисам чуо нити читао о том времену – јасан је Васиљев.

Главни свештеник Ваздушно-космичких снага Русије, протојереј Михаил Васиљев честитао је српској браћи Божић и поручио да су Срби и Русиј један народ, подељен границама, политикама, али да остају јединствени словенски народ. Са Србима, истиче, смо ми заиста један народ и те духовне везе не могу да прекину грешке политичара, ако би, не дао Бог, неко то покушао.

– Повезује нас пре свега Христ, Христова вера, као и сами чин божанске литургије. Ми имамо исти поглед на свет. Ове године ми је испричао један одличан српски официр о једном догађају који се десио за време заједничких војних вежби са војском САД, које изводи независна српска држава, не само са Русијом. Амерички генерал који је командовао специјалцима 1999. године у оквиру операције на Косову питао је: „Знам да сте и ви тамо били, борили се против нас, ја сам био млади пуковник и такође био тамо. Реците ми како је то ратовати против најснажније војске на свету“?. На то се официр насмејао и рекао: „Извините, али ми са Русима никад нисмо ратовали“. Након тога генерал је одбио да присуствује званичном ручку који је био планиран у војној бази.

Човек који ризикује живот мора да разуме смисао тога

Васиљев се осврнуо и на вечну дилему шта ће војсци црква, а црква војсци?

– Хајде да не делимо друштво на крштене људе и на војнике. То су исти људи. Шта ће глава ногама? Шта ће ноге глави? Треба јасно разумети, још је Фјодор Достојевски говорио пре 150 година: Рус без вере у Бога је багра. Очигледно да човек са оружјем у рукама ризикује живот и мора да зна зашто то ради, зашто скаче из авиона, иде у напад док пуцају на њега. Човек који ризикује живот мора да разуме смисао тога. Он зна да новац не може да понесе у гроб. Чак у мирно време људи се сломе, украду, забораве итд. За време рата они се једноставно уплаше и нађу неки изговор да не испуне задатак, јер свима је страшно у рату. Нико не жели да умре. И свако од нас, као свако живо биће жели топли кутак, а не да ставља главу у торбу. Због тога је потребна вера, као мотивација за подвиге.

 

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...