Широм наше земље, на више од 1.000 локација, одлажу се радиоактивни и канцерогени отпади, који свакодневно трују милионе људи. Најгора ситуација у Суботици и Прахову код Неготина, где се таложе тоне отровног фосфогипса, кажу еколози.
Чак 100.000 тона веома опасног, радиоактивног и канцерогеног отпада трује милионе људи широм Србије на више од 1.000 локација, показују алармантни подаци еколога и Министарства за заштиту животне средине.
Најкритичнија је ситуација у Суботици и Прахову код Неготина и на београдској Ади Хуји, где је према речима стручњака, на депонијама ускладиштена велика количина веома отровног фосфогипса.
Триван: Обреновац је само почетак
Двадесет пет тона противзаконито закопаног опасног отпада пронађено је 28. децембра на приватној парцели у околини Обреновца и тада је за длаку избегнута еколошка катастрофа.
Министар заштите животне средине Горан Триван каже да је ова акција била само почетак борбе за здравију животну средину.
– Да ли ћемо и шта још понегде пронаћи, то ћемо видети. Мислим да хоћемо, али и да ћемо се потрудити да сви државни органи ураде свој посао како треба, што значи да није довољно да само пронађемо места на којима се то налази и приведемо лица која врше тај криминал, већ је потребно да сви правосудни органи одраде свој посао – рекао је Триван.
Таложење отпада
У Министарству екологије кажу да највише опасног отпада потиче из индустрије, а да највећу опасност представља тзв. историјски отпад, који се годинама таложио и загађивао животну средину.
– Реално се процењује да је количина опасног отпада који се ствара у Србији, а потиче из свих постројења око 100.000 тона годишње, док историјско загађење износи такође око 100.000 тона. Процењује се да ће се пре 2019. године коначно решити проблем историјског отпада, који се таложио годинама уназад. Са друге стране, у Србији не постоји ниједна званична локација за одлагање опасног отпада. Генерално, не постоје ни овлашћена постројења, односно оператери који поседују дозволу од надлежног органа за термички и физичко-хемијски третман опасног отпада – рекли су нам у Министарству екологије.
Професор хемије и животне средине Петар Пфендт открио нам је да власници фабрика често плаћају другим људима да се реше опасног отпада уместо њих, па се токсични материјали могу наћи у рекама, на ливадама и депонијама.
– Већ 30 година се власници фабрика довијају на разне начине како не би плаћали огромне трошкове уништавања штетног отпада. Велике фабрике за разлику од малих имају новца, па одређени део шаљу у иностранство. Честа је пракса да фабрика изнајми хангар и онда у њему складишти отпад. То је веома опасно јер постоје прописи по којима се чува отпад, а када се овако складишти, не постоји никаква контрола његове штетности. Такође, све чешће произвођачи унајме и плате човека да се уместо њих реши отпада, као што је вероватно био случај и у Обреновцу – сматра Пфендт.
И фармацеутски отпад опасан
Владимир Драговић, власник фирме ДРА група из Суботице која се више од деценије бави сакупљањем, транспортом и извозом опасног индустријског отпада, каже да ћемо са овим проблемом кубурити све док се код људи не пробуди свест о његовој штетности.
– Ситуација по питању опасног индустријског отпада је досегла врхунац затварањем великог дела предузећа или целих индустријских грана које су својом делатношћу стварале, али и неадекватно и незаконито управљале великим количинама опасног отпада. Оно што је све више уочљиво јесте и то да болнице и домови здравља бацају где стигну опасни медицински отпад, што је велика опасност и за околину и за здравље људи. Јер, реч је о инфективном, биохазардном и фармацеутском отпаду, који су изразито опасни – каже Драговић и додаје да чак и оно мало опасног отпада што се код нас прикупи, због изузетно компликоване и сложене процедуре извоза, тешко завршава у некој од спалиона на територији ЕУ.
Ширење отрова
Наш саговорник тврди да се опасни отпади могу наћи на око 1.000 локација широм Србије. Најкритичнија ситуација је на Ади Хуји, али и у Суботици и Прахову код Неготина.
– У Србији има око 1.000 локација на којима се може наћи штетни отпад. Најкритичнија је Ада Хуја, где је утврђено да на више депонија постоји неколико врста опасних материја. Фосфогипс је отпад који настаје при производњи фосфатних ђубрива и може се наћи у околини Суботице и насеља Прахово у Неготину. То је прашина која је потенцијално радиоактивна, а највећи проблем је што, ако се не одлаже како треба, ветар може да га одува и загади сваки део наше земље – прича Пфендт и истиче да и грађани морају бити савесни јер су чак и старе и истрошене батерије штетни отпад који се мора складиштити на прописан начин.
Фото: Pixabay.com
Извор:Informer.rs
