Издвајамо Србија

ВОЗАЧИ ЋЕ СТВАРНО ПАСТИ У ДЕПРЕСИЈУ: Ако имате ову болест – ОСТАЈЕТЕ БЕЗ ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ!

Особа која добије психијатријску Ф дијагнозу не сме да носи оружје нити да вози аутомобил док се не заврши процес лечења, а све како би се спречила злоупотреба боловања

Грађани који болују од депресије убудуће би могли да остану без дозвола за ношење оружја, али и возачких дозвола све док им траје лечење.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

То је предлог Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Крајовић“ како би се смањио број злоупотреба боловања, јер су дошли до закључка да се као лажне дијагнозе у дознакама најчешће уписују депресија и стрес. Александар Миловановић, директора Института, предложио је одузимање дозвола особама које добију психијатријску Ф дијагнозу, а у коју спада и депресија, и оду на боловање. Резултати контроле које је урадио Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) и Министарство здравља показали су да је око 11 одсто радника прошле године било на боловању из неоправданих разлога.

Због њих би по овом предлогу било кажњено и скоро пола милиона грађана Србије, колико их, према званичним статистикама, пати од разних менталних болести, а уз то већ трпе довољну стигматизацију. Клинички психолог Милан Костић сматра да ово није добар начин за спречавање злоупотребе боловања, као да је и најважније разграничити шта се подразумева под дијагнозом депресија, која по њему само формално може да припада групи психијатријских Ф обољења.

– Та дијагноза је врло широка, може да значи депресивно расположење, које смо сви бар некад имали, али и депресивну психозу. У пракси, најчешће су то заправо депресивне реакције људи на неку стресну ситуацију, смрт ближњег или губитак посла, и оне су пролазне и углавном не трају дуже од две недеље. Депресивно реаговање није душевна болест и свака врста санкција према таквим људима није у реду. Има и депресивних психоза где особа има халуцинације и није способна да рецимо вози, али то нико није разграничио. Свакако, ти предлози забрињавају, на такав начин не би требало да се поступа.

Према садашњем Закону о раду, пацијент је дужан да у року од три дана послодавцу достави потврду о привременој спречености за рад, на којој не мора да стоји дијагноза, јер су подаци о болести посебно осетљиви подаци о личности. Ако лечење траје дуже од 30 дана, пацијент иде пред лекарску комисију РФЗО, где се узимају и мишљења лекара специјалиста.

Од Института за медицину рада нисмо добили одговоре.

Директорка „Лазе Лазаревића“

ЗАБРАЊЕНА ЈЕ ДИСКРИМИНАЦИЈА

Др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, каже да се депресија, као ни остале психичке дијагнозе, „ни изблиза не злоупотребљава као неке друге симптоматске дијагнозе које уопштено описују, рецимо, болна, фебрилна стања“.

– Возачка дозвола и дозвола за ношење оружја се добијају након законом прописаних и обавезних систематских прегледа који се обављају у надлежним службама при домовима здравља. У складу са Законом о заштити лица са менталним сметњама, забрањена је дискриминација особа које имају проблем са менталним здрављем. Евентуална ограничења су регулисана и другим законима.

Све је то Ф дијагноза

НЕДОСТАТАК СЕКСУАЛНЕ ЖЕЉЕ И ПРЕВИШЕ КАФЕ

Слово Ф у лекарској пракси означава скуп дијагноза које описују девијацију духа и свести. Након слова Ф следи комбинација бројева која детаљно говори о којој је тачно дијагнози реч.

У Ф ДИЈАГНОЗУ СПАДАЈУ И:

– Алцхајмерова и Паркинсонова болест

– шизофренија

– маније, фобије и хипохондрије

– стрес

– проблеми везани за конзумирање алкохола и никотина, кокаина, али и кофеина

– поремећаји храњења, булимија и анорексија

– ноћне море, страхови, месечарење

– недостатак сексуалне жеље, дисфункција оргазма, превремена ејакулација

– транссексуализам, фетишизам, воајерство

– премор

РФЗО Не морају сви пацијенти у дневну болницу

ОДГОВОРНОСТ НА ИЗАБРАНОМ ЛЕКАРУ

Из Републичког фонда за здравствено осигурање кажу да смањење неоправданих привремених спречености за рад подразумева повећану одговорност изабраног лекара и првостепене лекарске комисије.

– Да ли ће пацијент коме је дијагностикована депресија или друго обољење бити лечен у амбулантно-поликлиничким условима или у дневној болници или у стационарним условима, одлучује лекар специјалиста који лечи конкретну особу. Не морају сви пацијенти којима је дијагностикована на пример депресија да се лече у дневној болници. Битно је напоменути да се лечење у дневној болници не спроводи само за лечење депресије, односно душевних поремећаја и поремећаја понашања, већ се то спроводи, рецимо, и за физикалну терапију.

 

 

Извор: Курир / ЈЕЛЕНА ПРОНИЋ