Анекс споразума о специјалним везама полази од тога да су РС и Србија две српске државе и да су заједнички одговорне за судбину српског народа. „Нормално“ је да све што Србија и РС ураде, регион тумачи као српски великодржавни пројекат, кажу аналитичари.
Најновији Споразум о специјалним и паралелним везама између Србије и РС чије потписивање је председник Републике Српске Милорад Додик најавио за фебруар ове године биће трећи по реду документ потписан између две владе.
Текст декларације Републике Српске и Србије о опстанку Срба је усаглашен у оба парламента, а његово усвајање очекује се до Сретења — Дана државности Србије, најавио је председник РС. Како је рекао, званични назив овог документа носиће име Анекс споразума о специјалним и паралелним везама.
Шта је циљ овог документа и како ће бити протумачен у Сарајеву?
Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да је овај документ допуна постојећег споразума из 2006. године.
„Анекс полази од тога да су РС и Србија две српске државе и да су заједнички одговорне за судбину српског народа, како оног дела који живи у РС и Србији, тако и генерално српског народа у региону и дијаспори. Циљ анекса је да се напори усредсреде на заштиту српског језика, ћириличног писма, српског културног простора, али и националних права Срба у државама где су она угрожена“, каже Анђелковић.
Имајући у виду да је РС на удару и у самој Босни али и споља, да ли је овај документ нека врста додатне гаранције за заштиту РС?
„Мислим да Србија и РС и без овог анекса имају много простора за сарадњу, да функционална веза између Бањалуке и Београд постоји као и чврсто опредељење грађана у РС да је очувају, што је све гарант опстанка РС. Ова деклерација све то може додатно да подстакне и стави у први план, али кључно је ипак окретање Србије и РС Србима у државама у којима су њихова права најугроженија, као што су Црна Гора, Албанија“, каже наш саговорник.
Та врста националне мобилизације, како Анђелковић каже, добра је за унутрашњу кохезију и јачање држава изнутра, јер постоји једна врста озбиљног националног циља. С друге стране. Анђелковић не сматра да ће се из Сарајева изостати реакција, али каже да је тако нешто очекивано.
„Сарајево, Приштина, Загреб… Све што Србија и РС ураде увек ће тумачити негативно. Они би, и да донесемо декларацију о екологији, тумачили то као српски великодржавни пројекат. Дакле, све што урадимо они тумаче злонамерно, а то не треба да нам буде препрека да систематски радимо у прилог својих интереса. Наш је задатак да радимо за себе, а не да се обазиремо на туђе лоше мисли“, мишљења је Анђелковић.
Србија и РС су у два наврата потписивале сличне документе. Први пут, Споразум о специјалним паралелним везама СРЈ и Републике Српске, потписан је у време док је још постојала СРЈ 2001. године, а други пут 2006. по обнављању независности Републике Србије, када су Република Српска и Република Србија у новим околностима приступиле обнови Споразума о специјалним паралелним везама.
Кад је ступио на снагу овај споразум престао је да важи Споразум о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Савезне Републике Југославије, који је из 2001. године. У јавности у Сарајеву Деклерација је, откако је најављена у септембру прошле године, нападнута као „политички документ“ којим Србија жели да обезбеди себи компензацију у виду РС као замене за Косово кога ће „морати да се одрекне“. С друге стране, Републику Српску су тада исти кругови оптужили да покушава овим документом да додатно веже будућност РС за Београд. У бошњачким круговима тада се чуло да би и Бошњаци требало да донесу сличну декларацију, која би омогућила Сарајеву да има исти однос са Санџаком као РС и Србија.
Извор: rs.sputniknews.com
