Агенција ДПА коју преноси већина најважнијих медија немачког говорног подручја, у једном тексту ових дана позабавила се школским уџбеницима у Србији и Хрватској, за које пише како младе из обе државе уче да једни друге мрзе.
Цитира се историчар из Србије Александар Милетић који сматра да се на настави историје тамошње ученике “учи нетолеранцији и мржњи”, за што се наводи пример уџбеника за трећи разред гимназије у којем пише да се кроз векове показало да су Албанци, Црногорци и Бошњаци до сржи покварени, док су Срби увек деловали са најчистијим моралним намерама.
Чак и након 25 година, ратови који су сломили бившу Југославију и проблеме које су они донели још увек нису решени.
– Политичари не разумеју да за успешну будућност мора да се савлада прошлост – каже водећа активисткиња за људска права Наташа Кандић.
Статус жртве још из 19. века
– Најважнији уџбеници о историји у Хрватској и Србији индоктринирају децу и хушкају их против суседа. У уџбеницима је све представљено у црно-белом тону без сивих зона. Позиција сопственог народа као жртве већ се доказује у учењу о 19. веку.
Свака кривица је увек апсолутно на другој страни. Страшни злочини припадника свог народа редовно се описују као “осветничке акције појединаца” и тако умањују. Док смо “ми” увек били мирољубиви и конфликте хтели да избегнемо и искључиво да их решавамо дипломатским путем, “они” су се само бавили агресивним освајањима – описује ДПА општи тон историјских уџбеника у Хрватској и Србији.
Наводи се како се у Хрватској учи да је самосталност државе заправо реакција на вишвековне жеље Срба да владају над Хрватима, док ученици у Србији уче да су се Срби увек само бранили од “фашистичког хрватског национализма” и да би без тога иначе било истребљени, преноси Индеx.хр.
Србија се представља као узор демократија, која је нажалост стална жртва “светске завере”, па се у једном уџбенику може дословно наћи следећа реченица: “Оно што у Другом светском рату није успело фашистичкој Хрватској касније су направиле евро-америчке демократије.” Мисли се на “нестанак Срба” из Хрватске. Спомиње се наравно и “аустријско-немачка завера” против Србије.
Многи проблеми из ратне прошлости остају нерешени: ту су украдене уметнине, нестали грађани, гранична питања, ратне раперације…
Стотине хиљада људи је присилно расељено, а то се приказује као њихов добровољни одлазак. Јако мало људи се вратио после рата или је тражило накнаду за изгубљено имовину.
У Хрватској и Србији се рехабилитирају фашистички злочинци
– Оно што обе стране игноришу јесте како саме раде на томе да продубе проблеме у међусобним односима – пише ДПА и подсећа да се у обе државе рехабилитују фашистички злочинци и посебно славе “историјске личности које су трн у оку другој страни”.
Онда није изненађујуће што су и данас између две државе многи проблеми нерешени, попут несталих у рату, плаћања одштете, договора о разграничењу, наводи ДПА и констатује да је темељни проблем што одбија да се говори о жртвама и трауми друге стране.
Чланак завршава спомињањем изјаве хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић, која је рекла да ће још много воде протећи Дунавом пре него Хрватска и Србија постану пријатељи. Њена је изјава описана као недипломатска и наведена као пример продубљавања проблема између две суседне земље.
