Херојство Србина Марка Миљковића славили су сви медији Норвешке – младић је не марећи за свој живот улетео у кућу опасану димом и спасао тешко покретну жену (92).
Наиме, овај рођени Нишлија већ две и по године ради у Ослу као медицински техничар и у ноћи између среде и четвртка једној пацијенктињи требало је помоћи, али ван његових задужења.
– Радим у здравственој служби која посредује између Хитне помоћи и пацијената на чији позив излазимо на терен. Преко посебне наруквице старица, која је иначе тешко покретна, позвала нас је. Обично се дешавало да падне и не може да устане, због чега смо јој најчешће били потребни. Међутим, када смо је позвали, није нам се јављала, што је било чудно. Када смо дошли до њене куће, видели смо како излази огромни дим – присећа се Миљковић.
Знајући да не може да изађе из куће, Марко је истог момента заборавио на правила службе и водило га је, како каже, балканско срце.
– Шутнуо сам врата и улетео у кућу. Унутра је био црн дим и ништа нисам видео. Нисам размишљао ни о чему, само да је спасим. Викао сам на сав глас, борио сам се да је нађем, нисам веровао да ћу моћи да је нађем живу – сећа се сваког детаља Миљковић.
Ипак, није се предавао ни кад плућа нису могла више да издрже.
– Погледао сам две собе, али нисам је нашао. Изашао сам само накратко напоље по ваздух и вратио се унутра. У трећој соби видео сам да је ватра захватила под и двосед. Не знам да ли сам чуо њен кашаљ, али приметио сам колица за старе “рулатор” и пробао рукама да је нађем. Напипао сам јој косу и ухватио испод руке. Нисам могао да је носим, па сам је вукао. Извукао сам је у ходник према излазним вратима – прича херој.
Слика старице и данас му је јасно пред очима.
– Лице, коса и цело тело су јој били црни, а ноге потпуно изгореле. Али била је свесна. Кад сам је извукао, ту су већ били полицајци и ватрогасци. Питали су ме да ли има још неког унутра. Ја сам почео толико да кашљем да су ме одмах одвезли у Хитну помоћ – истиче Миљковић.
После свега желео је што пре да оде кући где су га чекали супруга и син.
– Хтели су да ме задрже на здравственим прегледима 48 сати, али ја сам то одбио. Тражио сам само да идем што пре кући. После писања норвешких новина добио сам пуно поздрава и честитки. Звала ме је и старичина ћерка да ми се захвали. Иначе, старица је оперисана у петак. Најбитније је стање њених плућа. Ја сам једва избацио чађ, иако сам само три-четири минута био унутра – наглашава неустрашиви младић и додаје да се још не зна шта је узрок пожара. Чуди се Марко и како се није ни огласио ни противпожарни аларм, због којег је немогуће запалити и цигарету у било ком објекту у Норвешкој.
“Браво, али немој више то да ти се деси”
Марково херојство знали су да цене и надређени на послу, али…
– Добио сам четири дана слободно. Послодавци су ми поручили: “Браво, али немој више то да ти се деси.” Једноставно, у Норвешкој свако ради свој посао – објашњава Миљковић.
Сваки дан другачији
Откако је са породицом 2015. године дошао у Норвешку, Марку је сваки дан другачији.
– На послу ми се стално дешава нешто ново и зато ми је занимљиво. Најчешће нас пацијенти зову због падова па им ми санирамо повреде или зовемо Хитну помоћ. Ми смо стручна лица. Испоставило се да ми је одлазак у Норвешку био пун погодак. Почео сам и језик да учим – каже Милосављевић који у Србији има диплому професора физичког васпитања.
Фото: Фејсбук принтскрин
Извор: Курир.рс/Блиц-Б.Б. М.Т.
