Издвајамо Србија

„Србија постаје чланица 2025, улазак у ЕУ значи направити избор“

Pixabay.com

Брисел — Нацрт стратегије проширења на Западни Балкан, према коме би Србија могла да постане чланице 2025. године, садржи и поруку да улазак у ЕУ значи направити избор.

То хрватска национална агенција Хина тумачи као индиректно упозорење земљама које би хтеле да „седе на две столице“.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

„Улазак у ЕУ јесте избор. Он захтева политички и друштвени консензус и подршку у срцима и главама људи. Не може постојати двосмисленост код лидера по питању где Западни Балкан припада и у ком правцу иде. То је неопходно како би се осигурала и одржала подршка како код њихових грађана тако и код грађана ЕУ”, наводи се у нацрту Стратегије о „кредибилној перспективи проширења за Западни Балкана” у коју је Тањуг раније имао увид.

Хина део нацрта документа у коме се каже да улазак у ЕУ значи направити избор, тумачи да тиме Унија „индиректно упозорава оне које би хтели да седе на две столице“.

Стратегија, која се у Бриселу још налази у „радној форми“ наглашава да је Западни Балкан део Европе и да народи региона и ЕУ деле исто наслеђе и историју, али и „исту будућност“ дефинисану заједничким могућностима и изазовима.

„Земље Западног Балкна ће ући у ЕУ“, јасно се наводи на почетку текста Стратегије Европске комисије.

Као услове за чланство у Комисији наводе реформе у области владавине права, економије, решавање билатералних проблема међу државама региона и већ поменуту недвосмиселну „одлуку да се уђе у ЕУ“ која треба да постоји у џавама Западног Балкана.

„Уз снажну политичку вољу, испуњавање реформи и одржива решења у размерицама са суседима Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025”, наглашава се у нацрту Стрегије.

Европска комисија предвидела је временски оквир у коме би Србија требало да испуни неопходне кораке како би ушла у ЕУ чланство 2025. У документу се наводи очекивање да до 2019. године Србија стави „хитан фокус“ на испуњавање прелазних мерила у области владавине права.

„У случају Србије морају се испунити и прелазна мерила за поглавље 35 која се односе на свеобухватну нормализацију односа са Косовом. Када се ту прелазна мерила испуне, ЕУ би требало да размотри мерила за затварње поглавља без одлагања и буде спремна за нову фазу преговора најкасније до краја 2019. године”, наводи се у нацрту текста Европске комисије.

До краја 2021. године Европска комисија би требало да припреми документ који би дао процену утицаја будуће интеграције Западног Балкна на кључне области ЕУ политике међу којима се наводе слобода кретања људи, пољопривреда, буџет ЕУ и кохезиона политика. До краја 2023. године, уз услов да су сва мерила испуњена, земље чланице би требало да буду у позицији да затворе приступне преговоре са Србијом и Црном Гором. Већ следеће године 2024, Европска комисија очекује потписивање Приступног уговора са земљама које су завршиле преговоре, чему би претходило и „зело светло“ Европског парламента и одлука Европоског савета.

„До краја 2025. године Приступни уговор би требало да буде ратификован од стране свих земаља чланица, чиме се процес приступнаја земља комплетира и омогућава њихов улазак до краја 2025. године“, стоји у нацрту докумета који је још у новембру израдила Европска комисија.

Иако су Србија и Црна Гора у новој Стратегији Европске комисије јасно издвојене као „лидери“ ЕУ интеграција, Комисија се у докумету бави и остатком региона.

Очекивања су да би Албанија до краја 2019. постигла уверљив напредак у пет приоритетних подручја, међу њима и по питању правосудне реформе.

У истом периоду Македонија би требало да постигне опипљиве резултате у решавању спора око имена земље. У случају испуњавања тих услова, преговори с тим двема земљама требало би да буду у току.

Босна и Херцеговина би до краја 2019. године требало да добије кандидатски статус, а до краја 2023. постигне напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора. У нацрту Стратегије се наводи да је за конкретан напредак Косова на путу ЕУ интеграција неопходно постизање „свеобухватне нормализације односа са Србијом до краја 2019. године“.

Европска комисија би Стратегију коју је насловила „Кредибилна перспектива прошрења за Западни Балкан“ требало да представи 6. фебруара пред Европским парламентом у Стразбуру, сазнаје Тањуг у Бриселу.

 

Фото: Pixabay.com

Извор: Тањуг