Издвајамо Православље

СРПСКИ СВЕШТЕНИК ИСПРИЧАО КАКО ЈЕ ИСТЕРИВАО ЂАВОЛА: Младић је скакао по зидовима и викао „ГОРИМ“ као да је у ПАКЛУ

Понаваљао је „немојте то радити, горим“, као да се већ налази у самом паклу

Вековима уназад егзорцизам се врши у хришћанским црквама, па тако и православној. Од свих тема ово је вероватно она о којој црква најређе прича, сматрајући је једном од најосетљивијх, најодговорнијих и најтежих у својој служби.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Српски свештеник који је присуствовао истеривању ђавола пренео је своје искуство у потпуности.

– Рекао нам је да је дошао сам да потражи помоћ, обичан младић, налик на све друге тих година. Није имао проблем ни да се причести, ни целива икону, што многе од обично њих мучи. На први поглед, ништа није говорило да је ђавоиман – рекао је свештеник који је пре више година присуствовао чину истеривања ђавола у познатом српском манастиру.

Тада тек рукоположеног јереја сећања воде натраг у манастир, у који су са њим и младићем ушли и један старији монах и други млади свештеник.

– Најстарији монах је одмах почео да чита молитве Светог Јована Златоустог. Младић је стајао готово мирно све до дела када је почело да се помиње његово име, односно име онога за кога се молитве читају. Од тада су на сваки помен „У име Оца, Сина и Светога Духа“ из њега навирали нељудски звукови. Шамарао је сам себе и нама викао „прекините“ – каже тада млади свештеник.

Младић је, препричава, кренуо да трчи по цркви и да се сакрива од свештеника.

– У једном трену се попео уз зид и сишао са њега. То су необјашњиве ствари. Понаваљао је „немојте то радити, горим“, као да се већ налази у самом паклу. Говорио је неким специфичним језиком, у неколико наврата га ништа нисмо разумели. Говорио је са два потпуно различита гласа, не знам како другачије да га назовем – прича он.

Када је прочитао свих 13 молитви најстарији монах је дуго молио младића да се прекрсти, што дечко није имао снаге да уради током целог чина.

– На крају се прекрстио и смирио. Након тога сазнали смо да је сам дошао у манастир да потражи помоћ. Пре тога је дан и ноћ чуо гласове који су ми говорили да не улази у цркву. Лечио се код неуропсихијатра, али иако је докторка на све начине покушавала да му помогне, лекови нису донели мир. Монах се касније у неколико наврата чуо са њим и знам да су му молитве Светог Јована помогле – закључује свештеник своју причу.

Егзорцизам – велика тајна Српске православне цркве

На питање зашто неки човек или дете, па чак и крштен, бива „запоседнут“, црква нема одговоре. Најчешће се сматра да је то последица неког великог греха, сопственог или родитељског, какво је бављење тешким окултним радњама. Но, и сами свештеници кажу да су то само нагађања и да коначни одговор у њиховој верској заједници на свако питање мора бити – Божја промисао.

– Егзорцизам је последња мера којој православна црква прибегава да би некоме помогла. Пре тога се увек налажу пост, исповести, причест, молитве, а само ако и поврх свега тога особа осећа духовни немир и присуство стране силе, шаље се у неки од великих манастира на читање молитви Светог Јована Златоустог – откривају свештеници.

Одлазак лекару, притом, такође је нешто што духовник, уз пост и молитву, саветује свом парохијану ако осећа да нема мира.

Не може сваки свештеник да врши егзорцизам

У Србији и Црној Гори молитве за ослобађање од нечастивог најчешће се читају у манастирима Студеница, Црна Река и Острог, али не може сваки свештеник да их чита. За то је потребна посебна дозвола коју је тај духовник завредео својом посебном побожношћу, снагом духа и подвижничким животом.

– У почетку ме је обузео страх, али чим су почеле молитве, осетио сам да смо под заштитом Бога. После егзорцизма сваки трачак сумње да ли постоји Бог, који се у већини нас некад јави, скинуо сам са себе – каже саговорник.

Свештена лица истичу да је важна разлика између чина егзорцизама у православној и римокатоличкој цркви, а која је у некој форми популарисана путем медија и филмова, јесте та што православни духовници ни једног трена не претпостављају да истеривање ђавола врше они сами.

Они не наређују демону да напусти тело човека, јер верују да је директно истеривање могао да врши само Исус Христ. Позивају на Библију у којој се каже да Исус ни апостолима није дао ту могућност, рекавши да се се „овај род истерује само молитвом и постом“. Свештеник може само да се моли Богу да услиши његове молитве и, ако је таква Његова воља, избави особу од нечастивих сила – баш стога не може сваки духовник да врши ову радњу.

– Као у филмовима, људи обузети ђаволом чују гласове који говоре из њих, језици које нису знали, пењање по зидовима, самоповређивање, надљудска снага, то је оно чега ипак има – тврде свештеници, као и многа духовна литература на ову тему.

 

 

Извор: Блиц / srbijadanas.com