Током прошле године у Србији је умрло 40.000 људи више него што се родило, што је горе него 2015. и 2016, када је изумрло 38.021, односно 36.100 Срба * Позитиван прираштај имају једино бошњачке општине у Рашкој области и Албанци у Прешеву и Бујановцу
Наиме, према званичним подацима Републичког завода за статистику, у првих девет месеци 2017. године у Србији се родило 47.007 беба, а умрло је 77.723 људи, што значи да се број становника у нашој земљи у том периоду смањио за 30.716 (погледајте табелу). Уз логичну претпоставку да се тај тренд наставио до краја године, долазимо до страшног податка да нас је сада за око 40.000 мање него што нас је било на почетку 2017. Занимљив је и податак да су позитиван прираштај прошле године имале само бошњачке општине у Рашкој области и општине Прешево и Бујановац са већински албанским становништвом, док у свим осталим крајевима Србије влада бела куга.
Више умрлих
У Републичком заводу за статистику, коментаришући податке за првих девет месеци ове године, напомињу да је каква-таква утеха то што је број рођених беба у 2017. незнатно већи него годину дана пре тога.
– Чињеница да се од почетка јануара до краја септембра 2017. године родило 347 беба више него у истом периоду 2016, била би охрабрујућа да број умрлих није увећан за чак 4.828. Због тога опет имамо поразан податак да је у Србији током прошле године број становника смањен више него што је то било 2016, чиме је тренд негативног прираштаја настављен. Када све саберете и одузмете, опет долазимо до нимало похвалног податка да наша земља сваке године изгуби један мањи град – истичу у Заводу.
– Ипак, мере које држава предузима ублажиће и већ ублажавају пад демографских индикатора. За повољне резултате потребно је најмање десет година, као и упоран рад и стрпљење. У 2017. родило се више беба него лане, али са друге стране, због чињенице да смо стара нација, повећан је и број умрлих. Зато имамо овако негативну демографску слику у Србији – објашњава Ђукић Дејановић.
Тањуг
Црне прогнозе
Демограф Горан Пенев тврди да се већ 60 година рађа недовољан број деце, а да је од 1992. године константно негативан природни прираштај у Србији. Разлог за то је и што имамо много већи број старих него младих.
– Прогнозе су изузетно црне, а ако се нешто не промени годишње ће нам нестајати по један мањи град. Међутим, све ово није од јуче јер се одавно не рађа довољно деце наспрам броја умрлих. Није толики проблем у породицама које имају једно или два детета, колико у оним које немају ниједно дете. Истовремено, старимо као нација, повећава се број оних који су прешли 60. годину. Да би се ситуација поправила, неопходно је да се побољша квалитет живота. Мислим да нове популационе мере могу позитивно утицати на стање у Србији, али су потребне године и године да би се зауставио овај демографски суноврат – тврди Пенев.
