ЦИА има извор података о земљама који се сваке године објављује у стилу алманаха – „The World Factbook“. Међу многобројним подацима су и они о Србији.
У уводном делу представљања Србије, као прва информација наводи се да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца основана 1918. године, а да је 1929. преименована у Југославију. Података о пређашњој историји нема, а даље у тексту наводи се је Тито „успео да усмери пут земље између народа Варшавског пакта и Запада наредне четири и по деценије“.
Потом се наводи да је Слободан Милошевић постао председник Републике Србије 1989. године и да су његови „ултранационалистички позиви за српску доминацију довели до насилног распада Југославије дуж етничких линија“.
– Године 1991, Хрватска, Словенија и Македонија прогласиле су независност, а затим Босна 1992. Преостале републике, Србија и Црна Гора, прогласиле су нову Савезну Републику Југославију (СРЈ) у априлу 1992. године и под вођством Милошевића, Србија је водила неколико различитих војних кампања да уједини Србе у суседним републикама у ‘Великој Србији’.
Ове акције су крају пропале што је, након међународне интервенције, довело до потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године. Милошевић је задржао контролу над Србијом и на крају постао председник СРЈ 1997. – наводи се на сајту.
Године 1998, албанска побуна у некада аутономној покрајини Косово изазвала је српску антипобуњеничку кампању која је резултирала масакрима и масовним протеривањем Албанаца који живе на Косову. Одбацивањем међународног споразума од стране Милошевићеве владе довело је до НАТО бомбардовања Србије у пролеће 1999 – стоји на сајту ЦИА. Наглашава се и да су избори у СРЈ крајем 2000. године довели до пада Милошевића и инсталације демократске власти.
Наводи се да је након две године „неубедљивих преговора“ Косово прогласило независност, подсећа да је Србија тражила мишљење Међународног суда правде у Хагу и да су неки договори постигнути у оквиру преговра у Бриселу. За крај овог дела наводи се да је Александар Вучић, промовисао амбициозан циљ – Србија у ЕУ до 2020. године. Уз одељку „географија“ налазе се детаљни подаци где се Србија налази, са ким се граничи, па и колико је у колиметрима дугачка ганица са одређеним зељама.
Као ближе појашњење наводи се да је Србија „мало мања од Јужне Каролине“ што је, како је наведно, чини 117. земљом на свету по величини. Детаљно је појашњено какву климу имамо, али и какав тип земље постоји у Србији, од севера до југа, која се према ЦИА користи на следећи начин: 57,7 одсто за потребе пољопривреде, 31,6 чине шуме, десет одсто за остале намене.
Уз напомену да су земљотреси природне катастрофе које прете Србији, стоји и да је списак руда и менерала којима је земља богата – нафта, гас, угаљ, гвожђе, бакар, цинк, антимон, хромит, злато, сребро, магнезијум, пирит, кречњак, мермер и со. Детаљно су анализиране етничке групе, религиозне, старосна структура становништва, морталитет и наталитет, ухрањеност, писменост, колико дуго траје школовање, колика је незапосленост младих, колики проценат Срба има мокри чвор и приступ пијаћој води, па чак и број оболелих од ХИВ-а.
Када је реч о поседњој категорији, према сајту ЦИА, 2.700 људи у Србији живи са вирусом ХИВ-а, што на ставља на 115. место на свету на тој листи. У делу који је назван „влада“, поред појашњења какав је политички систем Србије, може се пронаћи списак свих општина и градова, са звездицом обележеним онима који се налазе на територији Војводине и појашњење какав је правни систем државе.
Да се подаци редовно ажурирају говоре и датуми промене власти, па се тако наводи да је Александар Вучић председника од 31. маја, а Ана Брнабић премијерка од 29. јуна ове године. Такође, на истом одељку налази се комплетан списак политичких партија у Србији и њихових лидера. Када је реч о екомонији, уз напомену да је ДОС спровео реформе након пада Милошевића, ЦИА пише да у Србији има 3.141 миллиона радно способних, од којих 17,8 одсто ради у пољопривреди, 25,6 одсто у индустрији и 56,6 одсто услугама.
Могуће је пронаћи и статисичке податке о јавном дугу Србије, висини буџета, увозу и извозу, каматама и још много тога. Оне које занима какав је енергетски сектор Србије, колико киловата смо у могућности да произведемо, колико гаса, па и колико загађујемо атмосферу, те податке може пронећи у одељеку „енергија“. Када је реч о саобраћају, ЦИА наводи да Србија има тачно 3,809 км пруга, 44,248 км друмских путева и 587 км водних путева (наглашава се да је углавном реч о Сави и Дунаву).
На крају, након података о избеглицама, њиховом броју и пореклу, издавајању за војску и војном року, наводи се да је „привреда рањива на прање новца“ и да је балканска рута тачка за претовар хероина који се из југоисточне Азије креће ка Западној Европи.
Извор: Telegraf.rs
