Србија

ЧАК И ТУ НАС ВАРАЈУ: Ово је шест најчешћих начина на који нам ИЗВЛАЧЕ ПАРЕ кад плаћамо КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ

Са бројним кршењем права потрошача сусрећу се и сви корисници комуналних услуга. Не само да су критеријуми за обрачун цене не одражавају стварно коришћену услугу, већ се и ограничавају рокови за рекламацију рачуна, наплаћују фиксне накнаде, иако закон прописује да корисник треба да плати само оно што користи.

 

Удружење „Ефектива“ указује чак на шест начина како грађани плаћају више него што би морали комуналне услуге – за водовод, грејање и одношење смећа.

Незаконити критеријуми за обрачун цене

Установљавање незаконитих критеријума за обрачун цене комуналних услуга. Не наплаћују пружену услугу у складу са потрошњом, онако како прописује Закон о заштити потрошача, већ по критеријумима који не одражавају стварно коришћену услугу коју потрошачи имају у једном обрачунском периоду, већ се наплаћују по квадрату стамбене јединице или броју чланова домаћинства, што је потпуно незаконито и нелогично.

Пример 1: Топлане обрачунавају цену грејања по квадрату стамбене јединице, без обзира на то колико грејних тела има унутра, да ли су сва у употреби, да ли се користи додатни извор грејања итд. Постоје случајеви станова исте квадратуре, где у једном стану има радијатора са више ребара, али оба стана плаћају исту цену.

Пример 2: Водоводи наплаћују по броју чланова домаћинства. У једном домаћинству може живети један потрошач који употреби већу количину воде од домаћинства са три члана која потроше мање, али ови други плаћају мање.

Пример 3: Градска чистоћа одношење смећа наплаћује по квадрату стана, па тако имамо случај да једна особа живи у стану од 50 квадрата и плаћа више од четири особе које живе у стану исте квадратуре и вероватно више смећа производе од једне особе (не мора да буде нужно правило)

Неадекватан рок за рекламацију

Ограничавања рока за рекламацију. Неколико комуналних предузећа ограничава рок за подношење рекламације на рачун на осам дана од дана пријема рачуна. Закон о заштити потрошала не предвиђа рокове тог типа, те потрошач увек има право да изјави рекламацију на рачун. Друго, рачуни се потрошачима уручују простим убацивањем у сандуче, па није јасно од ког тренутка тече рок за рекламацију

Нити тражих те услуге, нит их извршавају

Наметање комуналних услуга које нити су тражене нити се на конкретном подручју пружају (а ако се и пружају, услуга је често несаобразна), а кроз слање рачуна за наводно пружене услуге, при чему се рекламације тих рачуна редовно игноришу. Углавном се односи на услугу одношења смећа.

Систем аутоматског књижења уплата

Установљавање незаконитог система аутоматског књижења уплата потрошача комуналних услуга на најстарије неизмирено потраживање који се спроводи преко месечних рачуна са обмањујућим изгледом и позива на број, а са циљем избегавања примене правила о редоследу урачунавања испуњења потраживања из члана 312 Закона о облигационим односима, а тиме и за избегавање примене правила о застаревању потраживања из истог закона.

Пример: Обманут изгледом продавчевог рачуна у којем је назначено да рачун важи за конкретну месечну обавезу, на пример за новембар 2017, потрошач верује да плаћа управо ту обавезу, али продавац услуга, манипулишући позивом на број, аутоматски књижи уплату на најстарији потрошачев дуг који може бити и застарео (на пример из марта 2010). Потом продавац подноси приватном извршитељу предлог за извршење, тврдећи да потрошач није платио новембар 2017. Кад потрошач поднесе приговор, продавац се правда пред судом на то да потрошач приликом уплате није назначио за који месец тачно плаћа и да се стога има применити законска одредба о урачунавању уплате на најстарије потраживање, а као доказ истиче чињеницу да на признаници – која је део месечног рачуна и при плаћању се отцепљује – није наведено на који се месец она односи. А када потрошач прибегне плаћању општом уплатницом и сам наведе за који месец плаћа, продавац опет књижи његове уплате на најстарије потраживање, због примене позива на број, који потрошач преписује са продавчевог рачуна. Слично ће се десити и када потрошач плаћа електронски, са назнаком уплате. Према томе, који год метод плаћање да изабере, потрошачу ће уплата бити прокњижена мимо њене намене због обмањујуће пословне праксе продавца (као облика непоштене пословне праксе) која је изричито забрањена чланом 17 Закона о заштити потрошача.

Наплате и оно што не постоји

Законом о заштити потрошача јасно је прописано да потрошач нема трошкове у случају да жели да промени трговца који пружа услугу од општег економског интереса (комунално предузеће). У пракси се дешава да Топлана наплаћује трошак „верификације искључења“ са мреже, иако је то изричито забрањено. Тиме се потрошач кажњава што је одлучио да прекине однос са Топланом.

Такође, након искључења са мреже, Топлана наставља да обрачунава и наплаћује фантомски трошак „инсталациона снага“. Дакле, потрошач не добија никакву услугу од стране Топлане, али сваког месеца добија за плаћање трошак који значи одржавање система Топлане, чију услугу не користи.

Ово се ради из разлога што све већи број потрошача искључује своје станове из система даљинског грејања, па Топлане покушавају да их кажњавањем и наметањем рачуна за непостојећу услугу на силу задрже у систему грејања!

Месечни фиксни трошкови

Наплата месечне фиксне накнаде. Неколико комуналних предузећа у оквиру месечног рачуна наплаћује фиксни трошак под различитим именима (месечна накнада, трошак снабдевача, обрачунска снага…). Закон о заштити потрошача јасно дефинише обавезу потрошача да плати услугу коју је користио, односно да плати онолико колико је потрошио.

 

Извор: Blic.rs