Апелациони суд у Београду правоснажно је одбио захтев власника „Делта холдинга“ Мирослава Мишковића да му суд врати 11 од 12 милиона евра положеног новца на име јемства, јер сматра да и даље постоји исти степен опасности од његовог бекства, као у време када му је поменути износ за јемство одређен (у јулу 2013. године)
Овом одлуком потврђено је решење Специјалног суда од 11. децембра 2017. којим је одбијен предлог Мишковићевог браниоца да се јемство од 12 милиона евра у готовини замени за мањи износ и одреди јемство од милион евра или у стављање хипотеке за износ јемства на непокретностима које су у Мишковићевом власништву.
– Према ставу Апелационог суда, првостепени суд је правилно закључио да код Мишковића постоје неизмењене породичне, личне и имовинске прилике, као и да се против њега води кривични поступак због кривичног дела пореска утаја извршена помагањем – прецизирала је портпролка Апелационог суда Мирјана Пиљић за Тањуг.
Специјални суд је правилно имао у виду тежину кривичног дела за које постоји оправдана сумња да је окрвљени извршио – помагањем сину Марку, како би привредно друштво „Мера инвест“ изблегло плаћање пореске обавезе од око 320 милиона динара.
– Све наведене околности указују да постоји исти степен опасности од бекства окривљеног као и у моменту када је према њему одређено јемство у износу од 12 милиона евра, јер се ради о лицу које има бројне личне пословне и личне контакте у земљи и иностранству – додала је Пиљић.
Суд је посебно узео у обзир да Мишковић има контролну функцију у више правних лица која су регистрована у иностранству, да је председник „Делта холдинга“ – пословног система који послује у земљи и иностранству, као и да има изузетно високе приходе, не само на нивоу Републике Србије, већ и шире посматрано.
Због тога, према закључку Апелационог суда, постоји основана бојазан да би Мирослав Мишковић средства којима располаже могао да искористи ради скривања или бекства.
– Другом одлуком, Апелациони суд је одбио жалбу Мишковићевог браниоца и потврдио решење Специјалног суда од 4. децембра 2017. године којим је према Мишковићу одређена привремена мера одузимања имовинске користи до износа 320,3 милиона динара – додала је Пиљић.
Том мером, Мишковићу је забрањено отуђење, оптерећење и свако друго располагање правом својине или било којим другим стварним правом на породичној стамбеној згради и гаражи у Београду.
Иначе, у Специјалном суду у Београду крајем јануара биће настављено поновољено суђење власнику „Делта холдинга“ његовом сину Марку и осталим оптуженим за утају пореза, као и оптуженима у случају оштећења Фабрике мазива из Крушевца.
Мирославу Мишковићу се понавља суђење због оптужби за помагање сину да утаји порез од око 320,3 милиона динара, а због тога су оптужени и Живојин Петровић и Јадранки Бардић.
У овом процесу поново се суди и власнику Нибенс групе Милу Ђурашковићу такође због утаје пореза, као и због сумње да је са сарадницима оштетио крушевачки ФАМ (фабрика мазива).
Суђење им се понавља по налогу Апелационог суда у Београду, који је у септембру укинио првостепену пресуду којом су Мишковићи и Ђурашковић били осуђени за пореску утају и наложио да им се суђење понови за то дело, а Ђурашковићу и његовим сарадницима и за злоупотребе са крушевачком Фабриком мазива (ФАМ).
Мишковићи и Ђурашковић као и још четири окривљена су због недостатка доказа одлуком Апелационог суда правоснажно су ослобођени оптужби за злоупотребе са путарским предузећима, због чега су били првобитно ухапшени у децембру 2012.
Против Мишковића, Ђурашковића, као и још осам оптужених, кривични поступак је покренут крајем 2012. године због сумње да су оштетили путарска предузећа за више милиона евра.
Тада су били ухапшени и после вишемесечног боравка у притвору пуштени су да се бране са слободе, пошто су положили вишемилионска јемства у еврима, а пасоши су им и даље у судском депозиту и не могу да напусте боравиште без одобрења суда.
Одлуком Апелационог суда, „пала је“ оптужница тужилаштва за организовани криминал која их је теретила да су финансијским трансакцијама извлачили новац из путарских предузећа и тако довели до њихове пропасти, односно да су их у периоду од 2005. до 2010. године оштетили за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара.
Случај у вези са Фабриком мазива из Крушевца покренут је 2010. године.
У том случају, сумња се да су оптужени оштетили предузеће из Крушевца за износ од око 3.181.070.378,54 динара (више од 32 милиона евра) и Ђурашковићу прибавили имовинску корист у укупном износу од 1.498.289.138,43 динара (око 15 милиона евра).
С обзиром да је већина оптужених за путарска предузећа била и на оптужници за ФАМ, поступци су били спојени и у фебруару 2015. године је кренуло обједињено суђење.
Мишковићу је суђење због здравствених проблема у децембру 2015. године било раздвојено од процеса против његовог сина и осталих оптужених па су им биле изречене одвојене пресуде.
Одлуком Специјалног суда, поступак је поново спојен крајем септембра ове године.
Извор: Tanjug
