loading...
Издвајамо Србија

СРБИ ИМАТЕ ПРАВО ДА БИРАТЕ: ЕУ која нам не даје ништа или Путинову ЕАУ плус север Косова и Републику Српску

Европска комисија усвојила је данас у Стразбуру коначан текст Стратегије о пријему Србије и других земаља Западног Балкана у Унију, о којем ће се потом изјаснити посланици Европског парламента. Осим вербалне подршке Србији да истраје у реформама, наша земља поново није добила јасну и недвосмислену поруку да ће постати чланица Уније 2025. године. Истина, остављена је мала могућност, али је она више у домену теорије него реалности

Да Унија не рачуна на Србију у наредним годинама отворено је рекао председник Европске комисије Жан Клод Јункер констатацијом како је погрешно представити да су он и Европска комисија рекли да Србија и Црна Гора морају бити у ЕУ до 2025. године.

Он је поручио да 2025. није година када би Србија и Црна Гора “морале” да буду у ЕУ, већ да је то индикативни датум и охрабрење.

– Погрешно је представити да смо ја и Европска комисија рекли да Србија и Црна Гора морају бити у ЕУ до 2025. године. Не, то је индикативни датум и охрабрење, тако да ове земље раде снажно и прате тај пут – изјавио је Јункер у Стразбуру пред представљање Стратегије проширења.

Жан Клод Јункер каже да су Србија и Црна Гора, као земље које су навише напредовале, добиле “нови датум који би требало да убрза ствари”.

– Желимо да видимо проширење на Западном Балкану, али не желимо да видимо улазак без испуњења услова. Они још нису испунили услове, а неки су далеко од тога – нагласио је Јункер пред Европским парламентом.

Подвукао је и да неће бити даљег проширења на Западни Балкан све док се прво не реше отворена питања граница.

– Рећи да ће се то решавати пошто се уђе у ЕУ неће се више догодити. Проблеми морају бити решени пре приступања или неће бити даљег приступања – закључио је Јункер.

Шефица дипломатије ЕУ и потпредседница ЕК Федерика Могерини поручила је после усвајања Стратегије да Западни Балкан дели исту историју, културу и вредност, као и остатак Европе и да грађани са Западног Балкана заслужују иста права као и грађани у Европској унији.

– Знам да је било много речи о 2025. години. То није крајњи рок, то је перспектива – напоменула је Могерини.

И специјални известилац ЕП за Србију Дејвид Мекалистер недвосмислено је поручио Београду да 2025. година није датум када би требало да приступи ЕУ већ само “индикативни”, необавезујући термин.

Док се ЕУ нећка и Србију упорно држи на “клупи за резерве” председник Русије Владимир Путин поручује да очекује да ће текући преговори Евроазијске економске уније (ЕЕУ) о оснивању зоне слободне трговине са Србијом бити успешно завршени и да ће Београд много пре 2025. године приступити Евроазијској економској унији.

Штавише, руски председник је уверен да је најбоље решење да се Србима у Републици Српској да право на самоопредељење, као што је Америка дозволила Албанцима на КиМ.

Уз то, мишљење Русије је да би требало омогућити Србима на северу Косова припајање централној Србији, чиме би се створило уједињење Срба, а посебан статус би имале српске енклаве и манастири.

Текст стратегије за западни Балкан

Европска комисија усвојила је данас у Стразбуру “Веродостојну перспективу проширења за Западни Балкан и већи ангажман Европске уније (ЕУ) у том региону” којом је потврдила европску будућност региона као геостратешке инвестиције у стабилну, снажну и уједињену Европу базирану на заједничким вредностима.

У стратегији се наводи да би до 2025. ЕУ могла да има више од садашњих 27 чланица али да ће брзина напредоавања на том путу зависити од појединачних заслуга и конкретних резултата сваке земље понаособ, саопштила је ЕУ.

Уз оцену да су Србија и Црна Гора највише напредовале на европском путу и да би до 2025. могле постати чланице, Стратегија објашњава кораке које те две земље треба да предузму, како би завршиле процес приступања у перспективи до 2025. године.

– Други би могли да их сустигну, али су Црна Гора и Србија једине две земље са којима се већ увелико воде разговори о приступању – наводи се у тексту али и додаје да ће та перспектива коначно зависити од снажне политичке воље, постизања реалних и непрекидних реформи, као и коначних решења за спорове са суседима.

Додаје се да све земље Западног Балкана имају шансу да напредују на европском путу а Комисија их оцењује на праведан и објективан начин на основу заслуга и брзине којом постижу напредак.

Када је реч о Албанији и БЈР Македонија оцењује се да те две земље постижу значајан напредак на европском путу и додаје да је Комисија спремна да припреми препоруке за отварање приступних преговора, на основу испуњених услова.

За БиХ у стратегији се наводи да ће Комисија почети припрему Мишљења о пријави за чланство Босне и Херцеговине након што добије свеобухватне и потпуне одговоре на Упитник.

Уз сталне напоре и ангажман, Босна и Херцеговина би могла да постане кандидат за придруживање, додаје се.
Када је реч о Косову наводи се да Косово има прилику за одржив напредак кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању и напредак на европском путу када то буду дозволиле објективне околности.

 

 

Извор: Медији / Информер