Укупно је уништено преко 100,000 циљева непријатеља, а њихови борбени губици засигурно премашују бројку од 50,000 погинулих терориста. Овако катастрофалне губитке није могла да издржи ни тзв. Исламска држава које је у своје редове примила на десетине хиљада бораца „џихада“ из готово свих земаља света. Ова несумњиво монструозна творевина је буквално прегажена и истребљена са лица сиријске земље.
Нема сумње да је руска ваздухопловна операција у Сирији постигла свој главни циљ. Преокренула је дотадашњи ток рата, који би се свакако лоше завршиo по легитимну владу у Дамаску, која је готово на свим фронтовима била у дефанзиви, без икаквог потенцијала за шире офанзивне операције које би промениле његов ток. Од 30.09.2015 годинe када се Русија са својим ваздухопловним капацитетима* активно укључила у конфликт у Сирији, па све до данашњег дана, извршено је више од 34,000 борбених авио-полетања и уништено преко 100,000 различитих циљева непријатеља.
Процене губитака међу терористима варијају од извора до извора. До фебруара 2016. године они су износили око 2,000 погинулих бораца, од чега је ликвидирано 17 команданата већих терористичких формација. Крајем 2016.године руско Министарство одбране излази са податком да је дејством руских ваздухопловних снага ликвидирано 35,000 терориста, у потпуности десеткован њихов ланац командовања, уништене линије снабдевања, уништено на хиљаде објеката за складиштење муниције и горива, као и мини-радионица за производњу и преправљање борбене технике.
Темпо руске ваздухопловне операције у 2017.години је био нешто слабији, али не из разлога замора материјала, већ услед проређености терористичких циљева. До краја 2016.године је извршен напад на 71,000 циљева непријатеља, док је током 2017.године уништено око 30,000 циљева непријатеља. Дакле, укупно је уништено преко 100,000 циљева непријатеља, а њихови борбени губици засигурно премашују бројку од 50,000 погинулих терориста. Овако катастрофалне губитке није могла да издржи ни тзв. Исламска држава које је у своје редове примила на десетине хиљада бораца „џихада“, из готово свих земаља света. Крупним операцијама* сиријске армије и њених савезника, уз подршку руских ваздухопловно-поморских снага и командо-елемената ССО (Снаге за специјалне операције), несумљиво сатанска творевина је буквално прегажена и истребљена са територије Сирије.
Што се тиче ваздухопловних губитака током ове 2,5 године како операција увелико траје, пало је укупно 11 летелица (авиони и хеликоптери) и три беспилотне летелице. Од тог броја, оборена су два авиона и четири хеликоптера. Све остало спада у неборбене губитке који су узроковани грешком пилота или механичким кваром на летелицама.
Борбени губици руских ваздухопловних снага у Сирији
Приликом инцидента који се десио на северу Сирије, оборен је руски фронтовски бомбардер Су-24М (евиденцијски број 83) са два члана посаде у чијем саставу се се налазили потпуковник Олег Пешков и пилот-навигатор Константин Мурахтин. Ова посада је спадала у једну од најквалитентијих у руским оружаним снагама, које су летеле на авиону Су-24М. Тог 24.новембра 2015.године, ловачко-бомбардерска авијација ВКС је имала задатак да асистира сиријског армији која је водила оштре борбе са туркменским терористичким формацијама које су покушавале да остваре пуну контролу над сиријско-турском границом. Ове формације су користиле логистичку подршку која је долазила из Турске, и то како у наоружању тако и у људству. Негде око 08:00, група руских бомбардера је кренула у помоћ сиријским јединицама којима је хитно недостајала ваздушна подршка. Захваљујући изузетно прецизним авио-ударима, који су неутралисали неколико најупорнијих ватрених тачака непријатеља, сиријска армија је успела да преокрене борбену инцијативу и поврати веома важне позиције која је претходних дана изгубила. Услед очигледног распада фронта туркменских јединица и осталих „proxy“ формација које је контролисала Турска, на ово подручје пристиже турски ловачки авион F-16 који лансира ракету класе ваздух-ваздух AIM-9 Sidewinder у правцу руског бомбардера Су-24М, који се у том моменту налазио у сиријском ваздушном простору. Услед недостатка адекватне ловачке заштите, руски авион, који узгред није дизајниран за операције успостваљања ваздушне превласти у ваздуху, бива погођен и негде око 09:25 пада на плато брда Туркман које се налази на сиријској страни границе. Оба пилота су се у међувремену катапултирала. Док су се падобранима спуштали на тло, по њима је од стране туркменских јединица отворена ураганска ватра са земље. Од последица ватре смртно је рањен потпуковних Олег Пешков, док се његов колега Константин Мурахтин, упркос тешким оштећењима падобрана успева некако приземљити на тло. У циљу евакуације својих пилота, реагује руска спасилачка јединица која на овај изузетно ризичан терен упућује два војно-транспортна хеликоптера Ми-8 АМТШ у којима се налазила група специјалаца. У акцију спашавања су се укључиле и све расположиве сиријске јединице са тог сектора. Приликом извођења акције спашавања у непосредном рејону пада авиона, које се углавном налазио под контролом непријатеља, ватром са земље је уништен један руски Ми-8 АМТШ. Упркос томе, настављена је операција спашавања и ускоро је евакуисан преживели пилот, као и тело погинулог Олега Пешкова, који је посмртно одликован Орденом хероја Руске Федерације.
Овакав нагли развој догађаја довео је Русију и Турску практично на ивицу ширег ратног сукоба. По извлачењу пилота, на цео тај рејон површине 15 км2, срушила се незамислива количина бомби и ракета од којих затресла Сирија, а богами и цела Турска све до Анкаре. Није постојао ни један једини квадратни милиметар земље, који није добио позамашну порцију гелера и „љуте“ ватре коју је на најбољи начин осликавао „бес“ Русије због оваквог скандалозног, надасве кукавичког чина од стране турског пилота. Бес је био утолико већи због тога што је руски авион нападнут без икаквог упозорења, дубоко на територији Сирије, и то у односу снага који није давао практично никакве шансе руском авиону да се одбрани. „То је кукавички ударац са леђа!“- бираним речима је тих дана говорио председник Руске Федерације Владимир Путин. Захваљујући његовом несумњивом квалитету великог државника, и светоназору искреног борца за праведан свет, данашња Турска може само њему да захвали што се још увек у географском, популационом и сваком другом смислу, налази на мапи света. После овог догађаја, Турска и њен лидер Реџеп Тајип Ердоган суочени са решености Путина да ствар истера до краја, као и са англо-саксонском хоботницом у својим оружаним снагама инкорпорираном преко Гуленових антидржавних авантуриста који Турску воде у директан рат са термонуклеарном суперсилом каква је Русија, креће у радикално рашчишћавање свог унутрашњег дворишта, које је посебно кулминирало наког неуспешног покушаја војног удара из јула месеца 2016.године. Паралелно са тим, Турска готово у целини ревидира свој досадашњи став према западу, постајући буквално преко ноћи, један од потенцијалних савезника Русије у овом делу света. Владимир Владимирович задовољан реакцијом из Турске, чврсто је стегао руку свом турском партнеру који му је уз поруке неизмерне захвалности пренео да се сличан догађај више никада неће десити, те да је време за почетак нове ере најближих односа између две државе и два народа.
Приликом операције ватрене подршке сиријским трупама на земљи, које су се у једном моменту нашле у веома озбиљном проблему, интервенисала је мешовита група руских и сиријских ударних хеликоптера Ми-24 и Ми-35М. Том приликом, у хеликоптеру Ми-35М се налазила посада коју су чинила два веома искусна пилота-инструктора, Рјафагат Хабибулин и Евгениј Долгин. У једном моменту, хеликоптер је погођен ракетом испаљеном из лаког преносног ПА система, која је експлодирала непосредно поред репног мотора. Хеликоптер је изгубио контролу и пао на територију под контролом сиријске армије. Нажалост у овом инциденту није било преживелих. Пуковник Рјафагат Хабибулин је био командант 55.хеликоптерског пука и човек са богатим борбеним искуством које је калио на простору Чеченије, Осетије, Грузије. Радило се о врсном мајстору свог посла, са хиљадама часова борбеног налета. Беспрекорно је знао да управља са практично свим типовима и модификацијама борбених хеликоптера (Ми-8, Ми-24, Ми-28Н). Посмртно је одликован Орденом хероја Руске Федерације.
1.августа 2016.године оборен је један борбено-транспортни хеликоптер Ми-8АМТШ (евиденцијски број 212) у којем је било петоро људи. Хеликоптер је оборен и рејону града Алепа, а поред стандардних чланова посаде у хеликоптеру си била и два руска официра. Хеликоптер није имао борбену већ хуманитарну мисију, где је исцрпљеном становништву Алепа пребацио неопходну храну и медикаменте. Приликом повратка за авио-базу Хмејмим, улетео је у унакрсну ватру терориста и оборен са великим бројем метака испаљених из тешких митраљеза. У овом инциденту није било преживелих.
3.новембра 2016.године у ширем рејону Хомса уништен је још један ударни хеликоптер Ми-35М. Овај се пут цео догађај одиграо на тлу. Наиме, приликом лакшег ремонта летелица се нашла на нишану противтенковског ракетног система. Погодак ракете у хеликоптер је довео до њеног значајног оштећења, који је потом проузроковао пожар који се није могао локализовати. Хеликоптер је изгорео, а на сву срећу није било људских жртава.
3.фебруара 2018.године и ширем рејону насељеног пункта Тел Дебес, ракетом из лаког преносног ракетног средства ЛПРС погођен је јуришник Су-25СМ са евиденцијским бројем 06. У авиону се налазио мајор Роман Филипов, који је потом покушао да успостави контролу над авионом, али безуспешно. Мотори су били изван фукције, и авион је бројао своје последње секунде. Није му било спаса. Пилот се у последњем моменту катапултирао и доскочио на тло, где је пружио јуначки отпор хорди шакала који су кренули ка њему. Користећи као заклон једну стену која се налазила на отвореном простору, руски пилот се супротставио само са једним пиштољем и неколико напуњених оквирова са муницијом. Борба која је трајала неколико минута, изгледала је као вечност. Захваљујући навали адреналина, један руски пилот је успео да заустави десетине терориста који су ка њему кренули са фронталне стране. Међутим, појавом терористичких формација са бокова и иза његових леђа, који су убрзо пристигли као појачање, руски витез је схватио да је ситуација безизлазна. Испуцао је сву муницију коју је имао у оквиру, бацио пиштољ и преосталу муницију, извадио ручну гранату и активирао је да крволоцима не би жив пао у руке. Министар одбране и херој Руске Федерације генерал Сергеј Шојгу, одликовао је мајора Романа Филипова Орденом хероја Руске Федерације, за безпримерно испољену храброст и јуначки подвиг.
„Благо ономе ко довјека живи, имао се рашта и родити!“- гласи мудрост једног од највећих српских духовних и световних ауторитета Петра II Петровића Његоша. Романе, имао си се зашта и родити, јер те велики руски народ и мајка отаџбина никада неће заборавити.
* Мешовита авио-група у Сирији еквивалента ваздухопловног пука, јачине 50-70 авиона и хеликоптера, као и делови авијације Дугог домета јачине 10-12 стратегијских бомбардера. Највише до 100 летелица различите намене.
* Навешћемо само највеће као што су Битке за Алепо, Палмиру, Дејр ез Зор.. Поред њих ту се налази још неколико десетина операција које по својој важности нису нимало безначајне.
Извор: rs.rbth.com
