Војно-политички коментатор Мирослав Лазански одмах пошто се вратио из седмодневне посете Северној Кореји каже за Информер да се у овој земљи сасвим добро живи и да западни медији систематски сервирају тешке лажи о комунистичком режиму у Пјонгјангу
Лазански је као једини акредитовани страни новинар прошле недеље присуствовао војној паради поводом 70 година од оснивања оружаних снага Северне Кореје. Сада, када се својим очима уверио у то како се живи на северу Корејског полуострва, каже да жарко жели да раскринка западну пропаганду.
– И ја сам до пре десетак дана о Северној Кореји имао погрешну слику пошто сам годинама затрпаван систематским лажима западних медија. Међутим, кад се оде тамо, већ на првом кораку види се да то баш и није тако…
Конкретно, на шта мислите?
– Па, рецимо, мислим на слику коју форсира западна пропаганда, а према којој су у Северној Кореји људи гладни и сви носе исту, сиротињску гардеробу. То нема везе са истином. Улазио сам у неколико супермаркета, који су одлично опремљени и где се продаје све, од хлеба и меса, рибе, салама, до луксузне робе, алкохолних пића, пива, вотке, вискија. Људи су сасвим пристојно обучени… Жене носе струкиране јакнице и уске панталоне и сукње. И много воле штикле.
Како изгледа Пјонгјанг?
– Феноменално! Буквално као најмодернији европски град. Улице су невероватно чисте. Грађевине су монументалне. Солитери од 80 спратова у центру града су право чудо архитектуре, ни Дубаи их се не би постидео. Поред тога, метро функционише беспрекорно и возови се крећу брзином и до 100 километара на час… Тачно је да имају рестрикције струје и да периферија града није осветљена као центар, али не заборавите да они пуних 50 година живе под санкцијама.
Санкције су њихов највећи проблем?
– Па не знам баш. Они производе све. Камионе, аутомобиле,електричне возове, дизел локомотиве, подморнице, тенкове, интерконтиненталне ракете, они имају атомску бомбу. Болнице су им опремљене најмодернијим апаратима, видео сам најсавременију ‘сименс’ медицинску технику какве још нема ни у пола Европе…
Чекајте, како је све то могуће, ако су под санкцијама?!
– Па то што су Руси и Кинези гласали за санкције очигледно се у стварности и реалном животу не догађа, не спроводи се. Неће ни Руси ни Кинези дозволити да Северна Кореја умре од глади, нити да остане без медицинске опреме. Те ствари и апарати им и те како стижу.
Какве аутомобиле возе?
– Мало је аутомобила, али их има више него што ми овде мислимо. Углавном возе аутомобиле домаће производње који су рађени по узору на јужнокорејске. Елита се, као и свугде, вози у ‘аудијима’, ‘мерцедесима’ и БМВ-има, али има доста и аутомобила руске производње и ‘фијата’.
Да ли су мобилни телефони доступни свима? Наводно, за мобилни је потребна дозвола партије…
– Није тачно. Сви имају мобилне телефоне. И њих производе сами. Иако доста користе јужнокорејски „самсунг“, у великој мери користе и оне домаће производње. У Северној Кореји сами производе рачунаре и рачунарску опрему. Ја сам се изненадио колико немамо појма како је јака њихова наука. Имају атомски институт и међу најјачим су стручњацима за атомску физику. До пре 20 или 25 година су индустријски били јачи од Јужне Кореје и поред санкција и свега. Они имају таква рудна богатства и сировински потенцијал који Јужна Кореја може само да сања. Имају једно од највећих налазишта каменог угља у свету, који масовно извозе у Кину.
Посетили сте и један ски-центар. Какви су вам утисци и шта сте тамо видели?
– Тај центар је боље опремљен од Копаоника. За краће успоне имају покретну траку, док жичару и сидра користе за веће успоне. Седмодневни боравак у пристојном хотелу са ски-пасом за четворочлану породицу кошта 70 долара. Наравно да држава то субвенционише, али где то другде има?! Образовање и здравство су им потпуно бесплатни. Сваки држављанин који заврши факултет од државе добија стан и плаћа само десет одсто комуналија.
Шта је на вас оставило највећи утисак?
– То што нема много странаца и што не постоји невладин сектор, па самим тим нема ни издајника. Нема пумпања лове из иностранства, па да се не зна ко за кога ради. Војска им је феноменална и фантастично технички и технолошки опремљена, а обука коју пролазе војници је једна од најригорознијих у свету, армија је спремна да реагује у свим условима.
Ноћни живот Пјонгјанга је као било где у свету!
Постоји ли ноћни живот? Имају ли кафиће?
– Како да не! Раде до поноћи и могу вам рећи да су поприлично пуни. Понуда ме је исто фасцинирала. Имају пице, сендвиче, капућино, фантастична пецива и сва алкохолна пића. Као кафићи било где у свету.
Извор: Б. Вукчевић / Информер
