Ништа попут овога се никада није догодило, чак ни у најбољим временима. Шефови три руске обавештајне агенције су истовремено посетили САД. Ово је изванредан догађај без преседана, нарочито у време када се тај однос толико погоршао.
Сергеј Наришкин, шеф иностране обавештајне службе, Александар Бортников, који је на челу Федералне службе безбедности, и генерал-пуковник (две звезде) Игор Коробов, шеф руске војне обавештајне службе, посетили су Вашингтон крајем јануара.
Није много тога процурило у медије, али је пријављено да су се састали са директором ЦИА-е, Мајком Помпеом. Није било никакве тајности о овој посети, или покушаја да је заташкају. Руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов је овај догађај споменуо на телевизији.
Он је тврдио да је посета била успешна и да упркос екстремним тензијама између ове две државе, њихове обавештајне службе настављају да сарађују. Како је рекао: “Политика је политика, посао је посао. Постоје политичке изјаве, и постоји прави посао“.
Барем један од ових руских посетилаца је погођен санкцијама. Очигледно је да је председник Доналд Трамп одобрио посету, јер је он једини који има овлашћење да привремено укине та ограничења. Без сумње, дошло је до расправе о терористичкој претњи коју је представила Федерална служба безбедности, али тај тим је предводио Наришкин.
Преговори о заједничким напорима у борби против међународног тероризма су се могли одржати било где. Такви контакти између обавештајних служби не захтевају да високи званичници воде делегације. Стога се мора закључити да су ови разговори усмерени на много шири програм – морало је постојати нешто заиста значајно за расправу, са програмом који није ограничен на само један или два проблема.
Постојао је посебан контекст за овај догађај. Важно је напоменути да су се и специјални представник САД за Украјину Курт Волкер, и врховни помоћник руског председника Владислав Сурков, такође састали крајем јануара у Дубаију.
Амерички званичник је познат по својим пословима у ЦИА-и. Многи посматрачи сматрају да је прилично изненађујуће то што председник Трамп није рекао ништа критично у вези са Русијом, приликом својих изјава на Светском економском форуму у Давосу 26. јануара.
Током свог боравка у Швајцарској, амерички председник је био превише заузет да би се састао са украјинским председником Порошенком, али је успео да пронађе време за разговоре са својим “пријатељем”, председником Руанде- Полом Кагамеом. Дуго очекивана “Листа Кремља“ није била ништа друго него бесмислен административни корак.
Постоје извештаји да Вашингтон тражи начине за побољашање веза. Врховни војни лидери ове две земље су се састали у септембру прошле године како би разговарали о Сирији. Више таквих догађаја је планирано за будућност. Два министра спољних послова редовно одржавају приватне састанке.
5. фебруар је био важан датум – обе стране су изјавиле да су испуниле своје обавезе према новом “СТАРТ” споразуму.
Ово је моменат када плима почиње да се мења, јер председник Трамп види неке успехе из својих напора да поткопа поверење јавности у истрази “Руссиагате”. Председник иде у офанзиву. Доналд Трамп је дао дозволу да се објави меморандум, у ком се наводи да је било злоупотребе моћи од стране ФБИ-а и Одељења за правосуђе у истрази о наводном мешању Русије у америчке председничке изборе.
Овај документ баца светло на улогу “паралелне државе“ у Америци и њен утицај на медије. Пружа наговештај о томе ко је дигао галаму око “Руссиагате“ и зашто, и показује да су спремни да иду далеко, колико год је то потребно, како би покварили амерички однос са Москвом.
Са растућом економијом, амерички председник се осећао довољно снажно да одобри посету. То, боље него било који други пример, показује да је Русија превише важна да би разговори са њом били занемарени. Овде две силе треба да буду ангажоване у дијалогу, а питања су превише значајна да би их игнорисали или гурали под тепих. Председник Трамп се никада није удаљио од тврдње да жели да поправи тај однос.
По његовим речима- “Путин је веома важан“. Јавна је тајна да лична хемија између лидера може играти значајну улогу у покретању процеса помирења. Са објављеним меморандумом и тиме да “Руссиагате“ никуда не води, председник би могао имати више присталица у Конгресу након избора 2018. године. Америчка политика о Русији би могла бити једна од ствари које ће се променити.
Шансе су танке да Русија и САД постану блиски партнери. То овај ангажман, окончање конфликта, и интеракцију у одређеним областима чини још важнијим. Контакти између шефова обавештајних служби указују на то да су странке озбиљне по питању доношења позитивних промена.
Можда никада нећемо сазнати о чему су разговарали ови званичници, али сама чињеница састанка говори за себе. Заиста је немогуће потценити његов значај. Изгледа да можда постоји светло на крају тунела.
Извор: Wебтрибуне.рс
