План ЕУ је да у своје чланство прими шест држава: Албанију, Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, али и самопрокламовану државу Косово, пише Фајненшел тајмс
Према наводима тог листа, главни разлог за такав потез Брисела је тај што Балкан служи гао главни „терен“ преко ког се на хиљаде миграната домогне тла Европске уније. Међутим, то није све. ФТ наводи и да стратеги ЕУ страхују да Русија опасно шири своју зону утицаја, управо на подручју где традиционално већ има савезнике.
Примећено је, наводи лист, да је Москва почела цинично да коментарише обећања која ЕУ даје земљама Западног Балкана у вези чланства, намећући себе као „алтернативу“.
– Значајан број грађана, наиме, у региону верује да се њихова земља никада неће прикључити ЕУ – изјавио је Флориан Бибер, стручњак за југоисточну Европу при Универзитету Грац.
Нови план Брисела ће бити представљен Европској комисији управо 6. фебруара, када би ЕУ требало, према ранијим најавама, да представи свој план за Западни Балкан. Очекује се да ће нови план бити усвојен, наводи још Фајненшел тајмс.
Рок за „велико проширење ЕУ“ је датум који је већ помињан у српској јавности као оквир до ког би Србија требало да буде примљена у ЕУ, а то је 2025. Многи пак сматрају да је то преамбициозно, али ЕУ дипломате наводе да је то итекако потребно, како би се „учврстила веза између Брисела и држава насталих распадом СФРЈ“.
Један ЕУ дипломата који заговара проширење Уније рекао је листу да „та шесторка није ван ЕУ, већ да су они већ унутра и да су потребни Бриселу“. Такође, према његовим речима 2025. је оквир, који је подложан променама.
Међутим, Фајненшел тајмс истиче да ће поменута шесторка ипак морати, пре коначног пријема у ЕУ, да дефинитивно реши сва отворена питања која постоје већ годинама, као и проблеме корупције. У том смислу, како се истиче, најближе достизању циља 2025. су Србија и Црна Гора.
Лист још подсећа и да су Бугарска, која тренутно председава Унијом, али и Аустрија која ће је наследити, као своје приоритете одредиле управо проширење ЕУ на Западни Балкан.
Фото: Pixabay.com
Извор: Financial Times
