Издвајамо Србија

МОРНАРИЦА СРЈ ХТЕЛА ДА ПОТОПИ НАТО ФЛОТУ: „Заповест за одбрану бр. 2“, удар на 60 бродова, три подморнице и 280 авиона! (ВИДЕО)

Ратна морнарица СРЈ (Фото: Јутјуб)

Прошло је неких 19 година откако је избегнута највећа битка на Јадранском мору у новијој историји. Тада најмоћнија јединица југословенске ратне морнарице – 18. Флотила ракетних бродова – планирала је да исплови и да нападне НАТО снаге које су 24. марта 1999. године започеле напад на СР Југославију, тада Федерацију Србије и Црне Горе

Црногорски медији добили су документ под називом „Заповест за одбрану бр. 2“ од заповедника 18. Флотиле, вицеадмирала Јована Грбавца.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Грбавац је у то време био на челу јединице у којој је командовао најмоћнијим југословенским пловилима.

Реч је о двема ракетним фрегатама типа „Котор“, ракетну фрегату типа „Кони“, четири ракетне топовњаче типа 401 и два стара ракетна чамца класе „Оса“.

Иако је то била најмоћнија јединица ратне морнарице тадашње Југославије, пред њима је било шездесетак бродова НАТО-а, три подморнице и око 280 авиона, те још шездесетак борбених хеликоптера на тим бродовима.

План, садржан у поменутој наредби био је готово лудачки храбар. Два ракетна чамца требало је да исплове из Боке и недалеко од обале укључити аутопилоте, те се запутити према НАТО флоти. Посада би се након укључивања аутопилота пребацила на пратеће глисере и тако избегла сигурну смрт.

– Ракетни чамци би у танковима имали горива за око сат времена вожње, а у пуној брзини наликовали би противнику као да проводе маневар ракетног напада. Тако би се пажња противника усмерила на те старе и за нас мање битне бродове, а за то време би наше праве снаге с којима смо желели извршити ракетни удар по НАТО пловилима завршиле развој и поставиле се у позицију за напад – испричао је Грбавац.

До напада на крају није дошло јер Грбавчеви надређени на крају нису одобрили такав план.

Чак и да је диверзија потпуно успела, југословенски бродови тешко би дошли у одговарајућу позицију за напад.

– Морали бисмо да пловимо пуном брзином најмање сат времена до напада. Велика вероватноћа откривања и уништења наше подморнице пре изласка на позиције плотуна у мала техничка поузданост подморнице, основа су одлуке да не пошаљемо П-831 на задатак – казао је Грбавац.

 

 

Извор: vesti-online.com/Медији