Издвајамо Православље

СУТРА СЛАВИМО ПЕТРОВДАН: Вечерас обавезно урадите ОВО а НИПОШТО не сеците ову ВОЋКУ…

Свети апостоли Петар и Павле (Фото: Јутјуб)

Свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.

Српска православна црква и њени верници сутра славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат под именом Петровдан.

Свети апостоли Петар и Павле се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере.

Према предању, свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.

Свети апостол Петар се помиње као један од најоданијих Христових следбеника, а речи: „Ти си Христос, Син Бога живога“, записане у Јеванђељима, израз су његове тврде вере у хришћанско спасење па се до данас понављају у хришћанским молитвама.

Свети апостол Петар је као епископ проповедао у Палестини, Сирији, Малој Азији и Антиохији, где су створена прва упоришта нове вере, а сматра се писцем две посланице у цркви познате као – Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завету.

У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге Светог Петра као знамење снаге светитеља у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ хришћана, а које су, према предању, саме спале са руку и ногу светитеља на појаву анђела Божјег.

Свети апостол Павле родом је из Тарса и био је најпре фарисеј Савле и велики прогонитељ хришћана.

Предање каже да је око десет година био млађи од Христа. Поверовао је у његову проповед и постао један од највећих проповедника и теолога прве хришћанске цркве.

Оба светитеља погубио је у Риму цар Нерон, велики прогонитељ хришћана.

По царевој наредби, Петар је требало да буде распет на крсту, али је он сматрао да је недостојан да буде погубљен као његов учитељ па је тражио да буде распет с главом надоле.

Павла, који је био римски држављанин, нису разапели, али му је одрубљена глава истог дана када је распет Петар.

Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причест верника који су поштовали правила предвиђена каноном Свете Цркве и важно је тог дана присуствовати Литургији.

Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.

Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.

 

Извор: srbijadanas.com / Телеграф

Loading...