Велика Британија сматра да расправа о могућој подели или промени граница Косова, разграничењу или размени територија мора узимати у обзир сва питања, ризике и цену, које те теме отварају, изјавио је британски амбасадор у Београду Денис Киф
Киф је, на питање Радија Слободна Европа да ли треба очекивати да би британска премијерка Тереза Меј могла учинити нешто слично немачкој канцеларки Ангели Меркел, која се недвосмислено изјаснила против нових граница на Балкану, казао да „канцеларка говори у име Немачке“.
– Наш став је да, када погледамо ове идеје, јер ми и даље немамо предлог или план, већ само идеје, ми видимо питања, ризик и цену. Мислимо да то мора да се узме у обзир – навео је Киф.
Он је оценио да „било која идеја која произиђе из дијалога Београда и Приштине мора да буде реална и достижна“.
– Морате се запитати како ће она допринети унапређењу живота људи на терену, како ће допринети напретку у региону, како ће се уклопити у дешавања на међународној сцени – навео је амбасадор Киф.
Он је додао да су стабилност, безбедност и просперитет у свачијем интересу.
На констатацију РСЕ да „нико у Србији није очекивао да би баш идеја о подели Косова могла бити нека врста последице унутрашњег дијалога“, Киф је одговорио да је „то управо оно што жели да каже“ и да „било која идеја која произиђе из дијалога мора бити реална, мора бити достижна“.
– Морате се запитати како ће она допринети унапређењу живота људи на терену, како ће допринети напретку у региону, како ће се уклопити у дешавања на међународној сцени. Када посматрамо идеје које произилазе из дискусије, о размени територија или о промени граница, ми видимо ризик и цену коју та идеја носи са собом и сматрамо да се то мора разумети и да се мора разговарати о томе. Питања, да ли ће то функционисати, да ли ће то донети напредак, су заиста важна – оценио је британски амбасадор.
Он је навео да „оно што у Великој Британији желе да виде и што сви у ЕУ желе и оно чему су Србија и Косово посвећени јесте нормализација односа, која ће бити уткана у међународни споразум, што ће допринети безбедности, стабилности и просперитету за све“.
– То не иде лако. Дијалог до сада није донео предлог или план којим се то може постићи. Оно што ћемо сви морати да урадимо јесте да подржимо дијалог како би он стигао до те тачке. Такође, морамо да дамо свој допринос тако што ћемо постављати права питања, како бисмо помогли да се постигне споразум који је реалан и који решава проблеме на дужи рок, који унапређује свакодневни живот људи у том подручју и уопште у региону – казао је британски амбасадор.
На питање РСЕ шта је његов шта је његов контрааргумент на то што се, кад је реч о питању рефлексија промене граница по регионалну стабилност, у Србији често понавља да водеће светске силе нису то питање постављале када је доношена одлука о подршци потезу Косова из 2008. године, и проглашењу независности“, Киф је навео да се ту „говори у ствари о два различита питања“.
– Питање независности Косова је тада било одлучено, ми смо донели одлуку да га признамо, на крају дугог процеса и након што се указала потреба за међународном акцијом која би се бавила злочинима које је починио режим Слободана Милошевића. То је било тада. Оно чиме се бавимо данас јесте како да се постигне напредак. Размишљамо о будућности. Размишљамо како да земље у региону, нарочито Србија и Косово, крену напред, како да унапреде живот својих грађана, како да наставе са неопходним реформама како би се придружили ЕУ – поручио је Киф.
Он је додао да је „управо због тога фокус сада на дијалогу“.
– Формат тог дијалога је договорен, дијалог се одвија између две стране, њиме посредује Европска унија и његов циљ је да доведе до нормализације односа, што ће значити да можемо наставити даље. Чуо сам већ те аргументе, али ја ту не видим везу – навео је амбасадор Велике Британије у Србији.
Извор: Тањуг
