Међународна конференција на којој би се постигло коначно решење за косовско питања могла би да буде једини излаз из ситуације у којој су се нашли Београд и Приштина после више од седам година преговора под покровитељством Европске уније
Како у бриселском дијалогу на видику нема прихватљивог исхода за обе стране, за преговарачки сто би могло да седне више великих сила, не би ли се овај процес окончао договором.
Министар Расим Љајић који је још прошле године предлагао међународну конференцију, каже нам да и даље мисли да је такав скуп уз учешће најзначајнијих земаља нужан у финалној фази преговора око решења косовског питања.
– Пре тога је неопходно избалансирати притисак ЕУ и САД, пре свега, који је досад углавном био фокусиран на Београд. Одсуство политичке воље за компромис од стране Приштине изискује и нешто другачији приступ међународне заједнице која треба да шаље јасну поруку да не може бити трајног и одрживог решења ако једна страна добије све, а друга ништа. Сматрам да суи генерис решење може да се нађе на конференцији типа „Дејтон 2″.
Идеју о међународној конференцији за КиМ заступао је још 2011. професор Драгољуб Мићуновић (ДС), сматрајући да је то једини начин да се реши проблем Косова. По његовом мишљењу, на таквом скупу треба да буду заступљени и Срби и Албанци, као и чланице СБ УН, које ће стати иза усаглашеног уговора.
Александар Гајић из Института за европске студије каже да у овом формату у ком је ЕУ посредник у дијалогу евидентно неће доћи до коначног решења и да је дугорочно гледано могуће да се ово питање врати под окриље УН.
– Није искључена нека међународна конференција која би се водила у оквиру Резолуције 1244, коју ће иницирати СБ УН и на којој ће учествовати сталне чланице овог тела. САД и други спонзори косовске независности свакако би у први мах били против таквог оквира, али ако се буде видело да под окриљем ЕУ нема резултата, и дође до привременог прекида преговора, што није нереално, оваква иницијатива ће се показати као једини излаз – сматра Гајић.
Исти формат уз лобирање
Уколико се иде на брзо решавање косовског питања, што је тренутно утисак, верујем да се формат преговора до краја неће мењати. Али, то не значи да око проналажења решења неће бити ангажовања и лобирања утицајних држава попут САД, Русије или Немачке, које су и досад, свака на свој начин, „надгледале“ овај процес – каже нам Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику.
Такође, уколико се Београд и Приштина договоре око неке опције, како сматра наша саговорница, њу ће морати да потврде кључне земље због утицаја таквог решења на друге теме које се тичу интереса тих држава. Та потврда, међутим, неће бити за неким столом за којим ће сви седети, већ кроз изражавање подршке.
Извор: Новости.рс
