– Једном сам био на ивици смрти, већ су ме били отписали. У том тренутку, једина жеља ми је била да оздравим, а знао сам да то не могу другачије него кроз помоћ од Бога, почео је разговор за Телеграф, те 2014. године, Београђанин Миодраг Тодоровић.
Са господином Тодоровићем смо почели разговор сасвим случајно, када смо изашли на улицу да попричамо са нашим суграђанима о значају божићног поста, самом празнику и ишчекивању Божића, о томе да ли посте и шта за њих представља пост.
Прича господина Миодрага нас је заинтересовала, па смо, тако, наставили разговор. Тодоровић нам је рекао да верује да су га искључиво вера, молитва и сам Бог спасли здравственог проблема у ком је био.
– Пошто сам био у јако лошем стању, желео сам да добијем воду Свете Петке. Те ноћи, када сам био у шок соби, лекари су рекли да је вероватноћа 99% да ћу умрети, 1% да ћу преживети. Дошло је 10 сати ноћу, а ја сам све време размишљао кад ће доћи неко да му кажем шта ми треба.
Дошао је доктор после неког времена, питао да ли може нешто да ми донесе, шта ми је потребно, и тражио сам му воду Свете Петке. Рекао ми је „Добро, донећу ја то сутра“, на шта сам му рекао да молим да то уради те вечери.
Иначе, имао сам и сепсу и било је само питање момента кад ћу умрети. Ујутру, када ми је брат донео воду, помислио сам „Желим да попијем ову воду, па нек’ умрем“. Други дан сам већ живнуо и стање је почело да ми се поправља. У међувремену сам се искрено молио.
Када смо га питали да ли од тог тренутка пости редовно, рекао нам је да пости откад зна за себе, и да је његова ситуација била само још једна, додатна потврда да је у Богу спас. Такође, није желео да објавимо његову фотографију, што смо и испоштовали.
Извор: Telegraf.rs
