Издвајамо Православље

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ СИМЕОНА СТОЛПНИКА: Ево каква су народна веровања и зашто се вечерас гледа у месец

БЕОГРАД – Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан посвећен Светом Симеону Столпнику, рођеном око 389. године у селу Сис у малоазијској области Киликија.

Преминуо је 24. јула 459. године у месту Калат Симан. Рођен је у породици хришћана Сусотина и Марте. До осамнаесте године је био чобанин, а онда се замонашио у манастиру Теледа, где је врло брзо по побожности надмашио све калуђере и чак због претеране ревности једно време био избачен из монашког братства.

Наиме, толико је био нехајан према свом телу да га је обмотавао ужетом од влакана палме које му је секло кожу и стварало ране које су гнојиле. Кратко време је живео у планини у неком бунару који је пресушио, потом у једној малој келији, а онда и на планини Калат Симан тако што је био прикован за стену. Тако је и привукао пажњу Мелетија, утицајног човека у то доба, који га је убедио да дозволи ковачу да га ослободи окова. Мелетије није једини кога је Симеон заинтересовао.

У посету су му долазили људи из разних народа, као што су Арабљани, Персијанци и Јермени. Како би избегао да га додирују, Симеон је тражио да му се направи стуб на коме је стално боравио. Тих стубова је прављено још, да би тек пети био довољне висине која је износила шеснаест метара, а и око њега су биле постављене две камене ограде.

Са стуба је проповедао, а ту се налазило и мало склониште које је Симеон користио за молитву. Симеон је стално постио, а обед му се састојао од воде и расквашеног сочива. Верници му приписују власт над животињама, чак и опасним попут тигра, али и пророчанске моћи. Такође, веровало се да је могао да преобрати окореле разбојнике.

Према сиријској верзији Симеоновог животописа, калуђер је имао велики утицај на политику цара Теодосија ИИ (408-450) и касније цара Маркијана (450-457). Првог је приморао да укине едикт којим је Јеврејима вратио њихову некадашњу синагогу, а у коју су се у међувремену уселили хришћани. Такође, према неким изворима, спасао је од јереси монофизитизма цареву супругу Атенаиду-Евдокију.

Када је Симеон умро, његов ковчег су покушали да однесу покрштени Арабљани, али их је у томе спречио тада утицајни Ардабур, који је тело пребацио у престоницу византијске провинције Сирије, Антиохију. Богослов Теодорит Кирски наводи да су Симеонове иконе биле чест детаљ у радионицама широм Византијског царства.

У византијским црквама постоје многобројне представе Симеона старијег и млађег са капуљачама, али је врло тешко одредити, посебно у каснијим периодима, који је тачно од њих двојице приказан. Српска православна црква празнује га 1. септембра по црквеном односно 14. септембра по Грегоријанском календару.

Како је Симеон Столпник излечио змију

Према предању, поред његовог стуба дошла је и једна змија, па су се људи плашили да дођу. Змија је мирно живела поред њега. Змији је један дан у око упао трун, а Свети Симеон Столпник се сажалио на змију и излечио је, након чега је захвално отишла.

Сматра се првим столпником у хришћанству и великим чудотворцем. Живео је 103 године, а упокојио се у септембру 459. године. Његове мошти налазе се у цркви у Антиохији (Антакија, Турска).

Народна веровања и обичаји

Живот овог чудотворца био је необичан, а у народу је остало веровање да од данас почиње јесења сетва чији је овај светац заштитник. Зато се у многим местима задржао обичај ношења семена из куће у цркву на освештење да би година била добра и родна.

На данашњи дан гледа се и какав је месец, ако је млад – жито ће добро родити, али биће родна и цела година. Свети Симеон Столпник веома је поштован међу земљорадницима и ратарима.

Нова црквена година

СПЦ данас обележава и почетак нове црквене године. У историји хришћанства, годину треба почети у септембру у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу. Он је тада победио над Максенцијем, непријатељем Христове вере, а тој победи следовала је слобода хришћанске вероисповести.

Од 1989. године овај дан се, на предлог Васељенског патријарха, обележава као дан твари Божије, односно свега од Бога створеног. Празник подсећа људе на бригу о животној средини и природи. У седишту сваке Епархије, на данашњи дан служи се коленопреклона молитва Господу да благослови “венац године”, да сачува православље у миру, да цела година протекне добро, да бог све градове и сва места сачува неповређене, да заштити христољубиве владаре и народу божијем дарује победу над противницима.
 

Извор: Курир.рс

Loading...