Роман Лељак, словенски истраживач и публициста, најављује своју нову књигу као и документарни филм и то са циљем да „расветли“ случај логора Јасеновац
Наслањањем на Игора Вукића, аутора врло оспораване књиге „Радни логор Јасеновац“, Лељак за Хрватски тједник тврди како доноси и неке податке, слабије познате јавности.
– Прво сам сакупио документацију из архива у Београду, при чему мислим на Војни архив Југославије, затим Архив Јеврејскога историјског музеја у Београду, Музеј жртава геноцида у Београду, ту је и документација из архива у Новом Саду, архива у Скопљу и неких других архива по Хрватској, Осијеку, Славонском Броду, као и из Државног архива у Загребу. Успео сам сакупити више од 30 хиљада докумената који говоре о логору Јасеновац – објаснио је Лељак изворе који су му послужили као темељ за филм и књигу.
Он тврди да је главни логор био је у Београду, не у Јасеновцу,
– Само подручје Јасеновац служило је као збирно подручје из којега су људи даље слани у логоре, пре свега у главни логор од 1941. до 1945. који је био формиран на Сајмишту у Београду. Даље, ту су и људи који су одведени с подручја Јасеновца на рад у Немачку. У филму ће бити јасно приказано да је сам логор Јасеновац 3Ц био радни логор, који је чак предвиђен као ратна зона у којој ће се производити оружје и друга опрема за будућу војску НДХ. То се на неки начин и обистинило. Наиме, машине за производњу пушака и осталог војног материјала су крајем рата, тачније у јулу одвезени у Крагујевац и фабрику Застава и где се наставило с производњом. Што се тиче ланаца, тако је почела радити творница ланаца у Зајечару.
Осим тврдње да је Јасеновац био готово искључиво радни логор, Лељак закључује да је између усташа и Јевреја у појединим сегментима постојала чврста сарадња.
– Биће заиста пуно нових детаља, пре свега о животу и раду Јасеновца, бит ће приказани документи у сарадњи с тадашњим трима јеврејским општинама у НДХ које су договарале како ће допремити храну за Јасеновац, а онда ће Јасеновац из државне благајне плаћати жидовским општинама ту храну. Видеће се колико је Плива слала лекова у сам Јасеновац, Министарство за социјалу је куповало девет тисућа женских уложака за потребе жена које су затворене на подручју Јасеновца и Старе Градишке. Више је него јасно да је у самом логору Јасеновац 3Ц на различите начине (природне смрти, болести или ликвидације и пресуде због кршења прописа који су тада важили и који су донеети у само логору Јасеновац) укупно умрло 1.360 жртава, а што је утврђено сондирањима која су рађена 1964. под вођством Свеучилишта за биологију у Љубљани, др. Виде Бродар и других доктора из Сарајева и Београда који су дали процену да је у самом логору Јасеновац било око 1.300 жртава.
На питање, очекује ли оспоравања навода у филму и књизи, Лељак одговара:
– Никаква оспоравања нисам добио за Худу јаму, као ни за Марибор – највеће стратиште Хрвата. Ту сам имао оспоравања на личном нивоу, али нико није оспоравао оно што сам изнео у тим књигама“.
Извор: Dnevno.hr
