Издвајамо Србија

Како је голоруки АХМЕД спасао српску војску, уз помоћ ТРУБЕ гурнуо целу непријатељску армију у провалију

Када је српска војска очекивала да ће бити прегажена отоманским јуришом, огласила се труба Ахмеда Адемовића и у потпуности осујетила турски напад

Године 1912. године Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка су удружиле снаге како би једном за свагда протерали Отомане са Балкана. Топови су запуцали и почео је Први балкански рат.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Једна од најважнијих битака рата вођена је у близини македонског града Куманово 23. и 24. октобра. Српска армија, иако бројнија од турске, била је далеко слабије опремљена. Ипак, српски команданти веровали су да могу у једној одлучујућој бици да поразе Отомане и натерају их на повлачење.

Када су српске снаге почеле да се окупљају код Куманова, Турци су одлучили да покрену изненадни напад.

Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обе војске јуриле једна према другој. Борба је кренула лоше по српску војску, коју је због изненадног напада Турака обузела конфузија.

Тада је неочекивани херој преузео ствари у своје руке – тај човек био је трубач ромског порекла, Ахмед Адемовић. Овај домишљати музичар успео је у одсудном тренутку својом трубом да изимитира звук отоманске трубе који позива на повлачење, иако је тај сигнал чуо само једном у животу.

Његова јединица очекивала је јак фронтални напад турске војске која је планирала да прегази главницу наше армије и тако је раздвоји на мање групе. Када су Турци кренули у јуриш, Адемовић се пробио иза непријатељских редова, потпуно ненаоружан, осим својом трубом.

Тада је учинио нешто због чега ће остати вечно запамћен – огласио се отоманским сигналом за повлачење. Отоманске трупе су се изненађено зауставиле и тако изгубиле налет. Настао је хаос у турским редовима, што је српска армија искористила и одбила напад пошто је Адемовић, опет неопажен, прешао назад, међу српске трупе и одсвирао сигнал за јуриш.

Његов подвиг је био један од кључних фактора за српску победу у овој бици, а изучавао се и на војним академијама. Ахмед је због овог јуначког чина одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Адемовић дликовање није скидао до краја живот, међутим старина није имао среће да до краја свог живота ужива у својим заслугама и часном животу. Током Другог светског рата Немци су стрељали двојицу његових синова – Реџу и Раму.

Последње године живота Ахмед је провео у беди, код свог унука Фадила. Умро је децембра 1965. године у својој 92. години.

 

 

Извор: Webtribune.rs