Мирослав Лазански, писац, новинар и војнополитички коментатор гостовао је у „Јутарњем програму Хепи ТВ“ и говорио је о новом усташком покушају ревизије историје Другог светског рата и причама да је у Јасеновцу било „представа“
– Појавио се покушај ревизије историје, кад је у питању Јасеновац. Мислим да је објављена нека књига „Јасеновац – радни логор“ и ту су се појавили монструозни ставови, да је у Јасеновцу било малтене позориште, да су играли представе итд…
Ја сам посећивао као дете јасеновачке логоре јер су тамо убијени мој деда Михајло Мијо Лазански и мој покојни стриц Мирослав Лазански, који је био најмлађи пилот краљевске југословенске авијације.
Убијени су у Јасеновцу као Словенци, јер је њихово гранично село припало НДХ и усташе су одмах дошле по мог деду, који је био најбогатији трговац и гостионичар тамо, а који је једног сина послао у Војну академију краљевине Југославије, то је мој отац, а други син је био пилот и одмах су га као пројугословенског Словенца послали у Јасеновац – почео је причу Лазански.
Он је додао да су ревизионисти који причају да је Јасеновац коришћен после 1945. године, најобичнији лажови.
– Ви немате ни једну фотографију која доказује да је Јасеновац после 1945. године коришћен за било какву врсту логора и сви који то покушавају да исконструишу су најобичнији лажови, јер Јасеновац је 1945. године потпуно срушен и запаљен од стране усташа – рекао је војнополитички коментатор.
Говорећи о „забавама“ у Јасеновцу, Лазански је испричао трагичну причу.
– Било је оваквих случајева, ја знам човека лично, зове се Франц Шетинц. Његова кућа је на граници Словеније и Хрватске у Брегани, он је исто био заточен у Јасеновцу и, пошто је био добар хармоникаш, после сваког покоља, он је морао да им свира.
Човек је полудео и као таквог су га пустили из логора и он је остао жив. После рата је о томе причао и дао исказ на суду, да је морао да им свира, ако је то позориште, онда сам ја згранут – казао је Лазански.
Извор: информер/ТВ Хепи
