Србија

СУМОРНЕ ПРОГНОЗЕ: Нестају усеви и шуме, а стижу опасне болести! ЕВО ШТА ЧЕКА СРБИЈУ

Климатски сценарио који очекује Србију до краја 21. века није нимало оптимистичан. Пораст глобалне температуре може довести до нестанка букових шума, драстично умањених пољопривредних приноса, пораста преносилаца заразних болести и чешћих епидемија попут вируса Западног Нила…

Стручњаци истичу да се у Европи суптропска и топлија зона померају ка северу, да се континенти загревају више него мора, а како кажу, у овом тренутку најопасније је загревање Северног пола, пишу Вечерње новости.

Loading...

Према речима Горана Пејановића, помоћника директора Националног климатолошког центра РХМЗ, температура у Србији је за 1,5 степени виша у односу на период средином 20. века, када није било толико фабрика, аутомобила и угљен-диоксида у ваздуху.

“Тај тренд пораста температуре имамо због људских активности, емисије угљен-диоксида у ваздух и у мору. Уколико се емисије гасова са ефектом стаклене баште не смање, температура ће све више расти. То би се, према климатским моделима, могло десити око 2050. године. А, уколико се ова област не регулише и остане хаотична, крај века бисмо дочекали са температурама вишим за четири до пет степени. У овом тренутку и Арктик се јако загрева, он је за два и по степена топлији него раније”, каже Пејановић.

Он истиче да загревање Северног пола утиче и на атмосферске радијације које успоравају планетарне таласе, па смо тако у јануару 2014. године имали северно струјање изнад Америке услед чега се тамошње становништво смрзавало, док је у Србији истовремено цветала кајсија.

Драгана Радуловић, руководилац Групе за ублажавање климатских промена у Министарству заштите животне средине, наводи да штета од последица климатских промена у Србији од 2000. године износи више од пет милијарди евра и да је 70 одсто тог износа изазвано сушама.

Она истиче да Министарство припрема Стратегију нискоугљеничног развоја која ће одредити приоритетне мере за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и понудити мере прилагођавања на измењене климатске услове.

“Као кандидат за чланство у ЕУ треба да ускладимо законодавство, тако да ће Стратегија бити израђена по узору на европске документе, а омогућиће научној заједници, цивилном сектору и привреди да учествују у њеном дефинисању. Такви документи се доносе за период до 2050. године”, рекла је Радуловићева.

Поред пораста температуре, друга последица климатских промена је повећање броја екстремних временских и хидролошких догађаја. У последњих тридесетак година, у Европи је било око 350 великих поплава, а вода је у мају 2014. године у Србији однела људске животе и нанела велику материјалну штету.

Нетипично лето у Србији, пето најтоплије у последњих 38 година, са више кишних него сунчаних дана, док су истовремено широм Европе беснели катастрофални пожари и неуобичајено високе температуре за север Старог континента, последица је наглих климатских промена.

“Топли ваздух прима више водене паре и из тога могу да настану јаке падавине, бујичне поплаве, клизишта и одрони. Дневна количина падавина од 30 литара на дан, која је критична за наше услове, повећала се у последњих 20 година”, наводи Пејановић

Из Министарства заштите животне средине истичу да је у току израда Закона о климатским променама чије се усвајање очекује до краја године, а којим ће се сви сектори и планови ускладити са Стратегијом нискоугљеничног развоја.

У извештају Републике Србије који је сачињен према Оквирној конвенцији УН о климатским променама наводи се да ће промена температуре и падавина утицати да до краја 21. века пшеница, кукуруз и соја сазревају од 20 до 30 дана раније. Пораст температуре такође ће отежати производњу шећерне репе.

 

Извор: Kurir.rs/Novosti/Snježana Vidačković

Loading...
loading...
loading...