Регион Србија

СВЕ ИМА ВЕЗЕ са ВЕЛИКОМ АЛБАНИЈОМ: Како би Македонија могла да увуче НАТО у рат

Кад је водитељ “Фокс њуза” упитао Доналда Трампа прошлог месеца зашто би послао свог сина да умре бранећи Црну Гору, најновију чланицу НАТО-а, амерички председник је указао да Американци не би требало да буду вољни да жртвују своје животе због тако „тривијалног савезника“. Штавише, он је упозорио да Црна Гора има “веома агресивне људе”.

– Могу постати агресивни и, честитам, ушли сте у Трећи светски рат – рекао је Трамп.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Његов став је, међутим, необичан из два разлога. Као прво, амерички Сенат одобрио је пријем Црне Горе за време његовог мандата у марту 2017.

– Друго, иако је теоретски могуће да “агресивне” црногорске легије крену у напад, то је мало вероватно јер црногорски лидери нису изгубили свој разум – рекао је Даг Бендоу, представник Института Кејто.

Мало је вероватно да ће овај сценарио – у којем мали партнер са Балкана узрокује рат који у који увлачи Америку – укључити директну провокацију Русије, пренео је портал “Нешенел интерест”. Ова чињеница олакшала је Трамповим критичарима у земљи и иностранству да исмевају његове коментаре о Црногорцима који покрећу Трећи светски рат.

Далеко већи ризик је конфликт у којем члан пакта увлачи регионално окружење. Црна Гора је у том смислу мање опасна од последње земље која је позвана у НАТО – Македоније. Док Црна Гора има наизглед добре односе са суседима, иако је била умешана у гранични спор са Косовом који је сређен тек недавно, Македонија је у далеко лошијим односима са самопрокламованим Косовом и Албанијом.

Званичници и становници и Косова и Албаније дуго теже ка “Великој Албанији”, према којој се право полаже на велике делове територије Србије, Црне Горе и, посебно, Македоније. Једнострано одвајање Косова од Србије 1999, којем је НАТО помогао, био је први велики тријумф такве агенде, а заговорници Велике Албаније нису губили време. За свега неколико месеци, делови Македоније у којима су етнички Албанци већина покушали су да дестабилизују земљу, захтевајући већу аутономију за те провинције. И Сједињене Државе и њени НАТО савезници притисли су македонску владу да одобри тражене концесије и Скопље се нерадо повиновало.

ВЕЛИКА АЛБАНИЈА
Тензије су се смириле на неко време, али је албански сепаратистички сентимент наставио да расте. Протеклих година појавила се нова криза, са албанским активистима на челу великих антивладиних демонстрација. Односи Македоније са Албанијом и Косовом су значајно погоршани. Македонско Министарство спољних послова је у априлу прошле године званично оптужило Албанију да се меша у унутрашње ствари земље. Месец дана раније македонски председник Ђорђе Иванов рекао је да су захтеви албанске мањине највећа претња суверенитету његове државе.

Америка и друге западне земље настављају да притискају македонску владу да учини додатне уступке албанској мањини, након оних добијених из кризе 2001. А тај притисак ствара главни раздор у македонској етничкој већини.

Поделе настављају да се одвијају – захтеви Албанаца за још већом аутономијом настављају да ескалирају, што је навело председника и друге званичнике да зауставе даље концесије. Председник Ђорђе Иванов је до гуше у проблему, одбијајући да потпише закон о језику којим би албански био признат као главни језик у одређеним регионима земље. Он и његове присталице плаше се да би тај нови уступак само појачао апетите албанских сецесиониста.

Напори за стварање Велике Албаније су добили на замаху, а то ствара велике проблеме потенцијалним НАТО чланицама. Паралеле са догађајима који су довели до сецесионистичког рата Косова и Србије деведесетих година и НАТО интервенције више су него узнемирујуће.

Шта ће се догодити кад Македонија уђе у НАТО ако албански сецесионисти не смање већ убрзају своје кретање а Скопље предузме мере против Албаније и/или Косова да спречи спољну помоћ побуни, тврдећи да су те земље починиле агресорски чин?

Тешко да је удаљена могућност да ће САД као лидер НАТО бити увучене у такав конфликт.

Ситуација на Балкану није слична оној која је постојала уочи Првог светског рата, али је претерано већ и непотребно уплитање чак и у најмањи, ограничени оружани конфликт, закључио је амерички “Нешенел интерест”.

 

Извор: The National Interest/Blic.rs