Србија

ТИТОВИ ДУГОВИ СТИГЛИ НА НАПЛАТУ: До краја године грађани Србије ће платити 338 милиона евра

Грађани Србије ће до краја године морати да плате чак 337,95 милиона евра за кредите узете у време бивше СФРЈ током седамедесетих и осамдесетих година, сазнаје “Блиц”.

И ове године Србија ће морати да плати цех удобног и безбрижног живота за време владавине Јосипа Броза Тита. Како сазнаје “Блиц”, због изузетно скупих зајмова старих 40 и 48 година, које су узимали тадашњи премијери Милка Планинц и Веселин Ђурановић, државна каса у овој години мораће да буде смањена за више од 300 милиона евра. Поређења ради, толико ће држава следећег месеца утрошити на повећање пензија за укупно 1,7 милиона пензионера. У питању је и највећи кредитни намет који ове године Србија мора да плати после обавеза од 856 милиона евра, насталих по основу државних хартија издатих на међународном тржишту

Loading...

– Реч је о кредитима које су Титови премијери добијали од Париског и Лондонског клуба, те Светске банке и њеног огранка Међународне банке за обнову и развој. Били су то изузетно скупи зајмови, камата је била фиксна и износила је близу седам одсто годишње, а држава је узела укупно 8,8 милијарди евра. Од Париског клуба смо добили 3,8 милијарди долара, од Лондонског 2,2 милијарде… Претходних година у просеку смо враћали по око 250 милиона евра, а ове године на наплату долази скоро 340 милиона. Највише треба да вратимо Лондонском клубу – 151 милион евра, затим Париском клубу – 121 милион евра и Светској банци 65 милиона – каже извор “Блица”.

У то време републике СРФЈ су имале могућност да се самостално задужују. Такву слободу Планинц и Ђурановић дали су им прописима, а зајмове су одобравале углавном међународне финансијске институције. Економиста Љубомир Маџар објашњава да су кредити првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија…

– Крајем шездесетих и почетком седамдесетих наши радници су одлазили на рад у иностранство па се у земљу сливало доста новца и од дознака. Временом су, међутим, такви приходи били све мањи, али су потрошачке навике остале исте. Кренуло се са задуживањем – каже Маџар.

У Народној банци Србије потврдили су за “Блиц” да држава у овој години мора да отплати више од 300 милиона евра дугова старих више од 40 година. Наводе и да је Србија већ почела са њиховом отплатом, као и да је претходних месеци отплатила значајан део.

– Обавезе према повериоцима Париског и Лондонског клуба и ИБРД Србија редовно сервисира преко Народне банке Србије. Крајем априла ове године Србија је отплатила све обавезе према Лондонском клубу поверилаца, укупно 151,38 милиона евра. Разлог су, пре свега, одлични резултати на фискалном плану, али и намера државе да превремено отплати скупе обавезе из ранијег периода – појаснили су за “Блиц” у НБС.

Како кажу, поред редовне отплате рата главнице и камате, превремено су отплатили и преостале рате главнице које су доспевале до новембра 2024. године.

– На овај начин, поред смањења спољног и јавног дуга, побољшана је и валутна структура јавног дуга, имајући у виду да су ове обавезе у америчким доларима, исплаћене из динара. Смањена су и плаћања по основу камата за наредне године, с обзиром на то да је камата на ове обвезнице од 6,75 одсто била фиксна. На овај начин Србија је остварила уштеде и за наредни период – кажу у НБС.

Отплаћен дуг према ЕУ

Обавезе према кредиторима из периода СФРЈ нису отплаћиване од маја 1992. до априла 2002. Споразуме о њиховом регулисању Србија је од 2001. до 2005. закључила са Париским и Лондонским клубом, као и са Светском банком, док је за обавезе према Европској инвестиционој банци потписала споразум са ЕУ. У Народној банци Србије кажу да је дуг према ЕУ плаћен у целости, закључно са прошлом годином.

 

Извор: Blic.rs

Loading...
loading...
loading...