Прва намера међународне заједнице јесте да поништи изборе у РС и организује нове. Међутим, мало је вероватно да тај сценарио може да успе. Други циљ је спречити Додика да утиче на формирање савета министара БиХ.
Политичке прилике у Босни и Херцеговини не смирују се ни после општих избора одржаних 7. октобра, већ као да се закувавају. Лидери коалиције Савез за побједу Вукота Говедарица, председник Српске демократске странке и кандидат за председника Републике Српске (РС) и Младен Иванић, кандидат за представника Срба у Председништву БиХ, који су изгубили од Милорада Додика и његове политичке групације, изнели су сумње у регуларност избора.
Говедарица је чак прогласио победу на изборима, иако резултати недвосмислено показују да је за председника РС изабрана Жељка Цвијановић. Његовом захтеву, да се поново броје гласови, придружио се Иванић.
Симптоматично је да се њима придружила и Америчка амбасада у БиХ, која такође износи сумње у регуларност избора. Куриозитет је да поновно пребројавање гласова тражи и Социјалдемократска партија, која је после СДА у другом босанскохерцеговачком ентитету Федерацији БиХ, остварила најбољи изборни резултат.
Спрема ли се сада неки нови политички контраудар на Додика и покушај да се он делегитимише, а да му се победа поништи? Кува ли се негде план о рушењу избора?
У Говедаричине тврдње да постоји вишак гласачких листића, као и да постоје сумње да је дошло до дуплог штампања гласачких листића мало ко верује, с обзиром да штампање гласачких материјала надгледа Централна изборна комисија из Сарајева, а нико из ње сасвим сигурно не би вршио изборне манипулације у Додикову корист.
На крају, Жељка Цвијановић је изгубила изборе у Бањалуци са разликом од око 6000 гласова у Говедаричину корист, док је СНСД убедљиво победио. Како то да изборне манипулације нису вршене у највећем српском граду са оне стране Дрине, где је то најлакше чинити, питају се Бањалучани.
Полет са којим су лидери СзП кренули у оспоравање изборних резултата повезује се са активностима страних амбасада из Сарајева, посебно са активностима америчке амбасадорке Морин Кормак, коју је Додик оптужио да је током изборне ноћи вршила притисак на чланове ЦИК-а у Сарајеву.
То и „забринутост“ који је Стејт департмент поделио са, како је из те куће саопштено, посматрачима ОЕБС-а и другим међународним тимовима, као и локалним НВО око регистрације бирача, једнаког приступа медијима и неправилним коришћењем јавних ресурса, дало је, према тумачењима, ветар у леђа Говедарици и Иванићу да оспоравају изборне резултате.
Прва намера страних амбасада у БиХ јесте да се на ЦИК изврши притисак да се избори пониште и распишу нови и том приликом би покушали да преокрену изборну вољу грађана, пре свега РС, сматра бањалучки аналитичар Анђелко Козомара.
„Мало је вероватно да би такав сценарио био и остварен“, додаје он, „јер грађани РС, без обзира на велики број гласова који су добили и Говедарица и Иванић, не би пристали на притисак странаца који су нас бомбардовали и убијали нашу децу, да утичу на изборне резултате“.
Оно што је готово извесно, јесте да се Додику и коалицији коју предводи неће дозволити да формира Савет министара БиХ, објашњава Козомара, иако коалиција окупљена око СНСД има већину међу српским посланицима у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ (ПС БиХ).
Однос снага међу посланицима из Српске сличан је односу од пре четири године, када су, подсећа Козомара, Американци извршили снажан притисак на бошњачког и хрватског члана Председништва, да после вишемесечних преговора са СНСД, склопе коалициони договор са мањинским СзП.
„Они (међународна заједница) ће и овог пута искористити свој утицај на коалиционе партнере из Сарајева да искључе Додика из Савета министара“, сматра Козомара.
Додику, да би имао већину у Представничком дому ПС БиХ, фале још два посланика, а по свему судећи, подршку му је обећао поменути градоначелник Добоја Обрен Петровић.
Уколико би се Додиковој коалицији прикључио још један посланик, СНСД и његови коалициони партнери могли би да блокирају одлуке у Представничком дому, избор Савета министара, као и све одлуке Председништва.
„Да ли ће Додик успети да прибави још једног посланика? Према искуствима, вероватно хоће и он ће у том случају блокирати избор Савета министара из редова СзП. То је битно, зато што сада по Уставу председавајући Савета министара треба да буде из српског народа“, каже Козомара.
У Парламенту Српске ситуација је, према Козомариним речима, много јаснија, јер је Додикова коалиција до сада освојила 51 посланичко место, а за већину су им потребна још четири посланика, што ће и добити када сви гласови буду пребројани, предвиђа Козомара.
Све у свему, Босну и Херцеговину очекује, предвиђа Козомара, узбудљива политичка јесен, у којој ће тежиште свих активности домаћих политичара, али и представника дела међународне заједнице бити усмерено на формирање власти у Сарајеву.
Извор: rs.sputniknews.com
