Издвајамо Србија

ДУЦИ СИМОНОВИЋ: Да сам имао кашикару те ноћи, бацио бих је да спречим хапшење…

Фото: Јутјуб

Љубодраг Дуци Симоновић, некадашњи кошаркаш и доктор филозофије, испричао је како је упознао генерала Небојшу Павковића и како је испред испред виле Мир покушавао да спречи хапшење Слободана Милошевића.

“Павковића сам упознао тако што кад сам пролазио поред једне кафане неко је викао – Симоновићу! И ја се нисам окренуо кад чујем после једно 50 метара неко трчи за мном. Погледам а оно неки крупни младић долази и каже – генерал Павковић хоће да вас види. И ја се насмејем и дођем. Ту се Павке и ја изљубимо. И он ми је свашта причао шта је било на Косову. Рекао ми је о томе колико је ОВК убијала Албанце и да је заправо наша војска бранила Албанце од ОВК. Испричао ми је како је приликом једног америчког бомбардовања Приштине војска кренула да помаже народу и Павке ми каже како је испред поште у том тренутку видео човека како седи са пушком у руци. Одједном експлозија, каже ми Павковић, а ја погледам човек и даље седи – али нема главе”, испричао је Симоновић у интервјуу за Балкан Инфо.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Он се присетио и оне вечери када је хапшен Слободан Милошевић у вили Мир.

“Био сам испред Ужичке када су хапсили Милошевића. Био сам са ћерком Дуњом и са бившом супругом. Дошли смо око поноћи. Били смо на доњем делу. То се видело да је све направљен спектакл за Запад. Срби хапсе свог председника а Запад тапше. Био је један рефлектор на једном високом стубу који је осветљавао тај простор. А са те леве стране долазили су затамњени џипови из којих су искакали момци који су имали замаскирана лица и патике. Носили су неке кратке шмајесере то су неки енглески аутомати. Покушавали су да се подвуку под тај зид а неки су покушавали да га прескоче”, каже он.

Истиче како су се тада и чули пуцњи са друге стране.

“Био сам очајан нисам знао шта да радим од муке. Нашао сам у шуми неки шут и онда сам их гађао циглама. Једног сам погодио у врат а на једном џипу сам разбио стакло. Одједном из тог мрака видим руку која држи пиштољ и окреће се према мени. Ја сам био на 10 метара од њега, а ја као да гледам филм. Нисам уопште био свестан. И одједном видиш нога једна која излази из мрака и удара у лакат тог типа и он пуца у ваздух… И ту настаје јурњава”, каже Симоновић.

Он је испричао и да је те те ноћи имао кашикару он би је бацио на новинаре који су били испред Милошевићеве виле.

“Знаш како су се поставили – ко фудбалска екипа. То је била борба за 5 милиона долара за Милошевићеву главу”.

Ујутру је, како каже, послао ћерку кући а он је кренуо са групом људи на северну капију.

“Чета мала али одабрана. Ми смо се ухватили испод мишке а било нас је три реда. Прво нас је полиција убеђивала али онда су видели да нема шансе да ми пристанемо да добровољно се разиђемо. И мени прилази један млади полицајац, хвата ме за јакну и она ту пуца… Сва се поцепала и распала. Ја био бесан. Скочим и ухватим га за гушу и почнем да га давим. И скоче онда његове колеге и осетио сам два ударца у главу. И ту сам пао у несвест. После када сам се пробудио чујем жене вичу – Убише Дуција!”, каже Симоновић.

После га је један пријатељ одвезао кући да се пресвуче.

“И после сам се поново вратио пред Ужичку”.

У једном тренутку Дуци је заплако током интервјуа сећајући се како је први пут видео Милошевића изблиза.

“Е а ми кад смо били на том платоу испред тог платоа Милошевић се појавио са унуком. То је било први пут да сам га видео изблиза. То ми је било најтрагичније”, испричао је дрхтавим гласом Симоновић.

ВИДЕО:

 

Извор: Балканинфо