Не постоји епидемија рака у Србији. Кад се узме у обзир старење популације, кретање стопа у овом веку је скоро праволинијско. По оболевању од рака налазимо се близу средине листе европских земаља поређаних према учесталости ове болести, док смо по умирању близу врха, али је то последица двеју околности: а) касног јављања лекару, и б) субоптималног лечења. Само 5-10 одсто свих малигних тумора условљено је наслеђем. Међу спољашњим чиниоцима појаве рака, на првом месту је пушење (33%), па прекомерна телесна тежина (20%), затим инфекције (17%) и други узроци, каже Зоран Радовановић, професор епидемиологије у пензији.
Он тврди да се у народу верује да је стрес фактор ризика за рак.
– Сва научна испитивања, али и здрав разум, то искључују. Данас се живи много мање стресно него за време или непосредно после Другог светског рата, када се лако губила глава и живело у условима стрепње и неизвесности. Стрес је окидач за срчане, али не за малигне болести. Ниједна озбиљна научна установа у свету не доводи уранијум (било природни или осиромашени) у везу с раком. Неколико пута мање осиромашеног уранијума (ОУ) пало је на централну Србију него што ми сваке године бацимо по њивама са минералним ђубривима. Ако су у питању уранијумска испарења (аеросол настао паљењем), више је ОУ сагорело када се боинг сручио на стамбену четврт у Амстердаму него на подручју централне Србије. Најзад, замајавање непостојећим узроцима рака (стрес, ОУ) води фатализму („Изложени смо, шта ћемо, остаје нам само да умремо“), а постоје врло важне превентивне мере којима се рак може спречити.
Ово су кључне поруке књиге „Истина о раку – учесталост, узроци, спречавање“ Зорана Радовановића. Аутор ове књиге био је шеф Катедре и управник Института за епидемиологију Медицинског факултета у Београду, председник Савезне комисије за заразне болести СФРЈ, генерални секретар Савеза лекарских друштава, оснивач и председник Лиге за имунизацију, радио је у Кувајту, био консултант на Харварду. Сада је председник Етичког комитета Српског лекарског друштва и члан Академије медицинских наука СЛД. Познат је и као неумољив борац против антивакциналног лобија. Интервју је дао недељнику Време.
Откуд занимање епидемиолога за рак, зар тиме не треба да се баве онколози?
– Епидемиологија је наука о учесталости болести, узроцима и спречавању. Највећи део фонда знања о болестима потиче из епидемиолошких истраживања. На пример, зашто после инфаркта треба бити физички активан, показале су епидемилошке студије, Не можете на основу искуства појединца да закључујете и уопштавате. Не можете да кажете: „Ево, Черчил је пушио томпус целог живота и пио много вискија, па је живео преко 90 година“, јер он би можда живео 110 година да није пушио или спада у један одсто људи на које та два чиниоца не делују тако погубно. Има и супротних случајева, моја мајка није ни пришла дуванском диму, а умрла је од рака плућа. Постоји мали проценат људи који нису пушили, нису били изложени радону ни другим срединским утицајима, и ту је реч о основној учесталости сваке болести.
Рецимо, у књизи пише да непушач може да добије рак плућа, као и било ког другог органа. Али, ако пушите 15-24 цигарета дневно, ризик је 25 пута већи, односно 32 пута је већи како расте број цигарета. Постоји ризик и од пасивног пушења (сецонд ханд смокинг), а сад се све више говори и од тхирд ханд пушењу (ми ту реч још нисмо превели на српски) – пепељаре, пикавци.
– Дакле, скоро све што знамо о узроцима рака и кардиоваскуларних болести потиче из епидемилошких студија, јер једино уколико поредите људе који су били изложени дувану или неким спољашњим утицајима са онима који нису били, можете да дођете до закључака.
У књизи кажете да не постоји епидемија рака у Србији као последица осиромашеног уранијиума. Да ли је осиромашени уранијум опасан по здравље?
– Председник парламентарне комисије за испитивање утицаја осиромашеног уранијума Дарко Лакетић каже да ће ићи у Врање да испитају да ли постоји опасност по здравље грађана, али то није валидан научни приступ. Да бисте закључили да ли уранијум утиче на појаву рака, посматрате рударе у рудницима уранијума и рударе из неких других рудника. Констатовало се да су се рудари који су радили у рудницама уранијума заиста чешће разбољевали, али због гаса радона а не због уранијума. Кад је реч о осиромашеном уранијуму, постоје 27-годишња истраживања о последицама Првог заливског рата, када је 700.000 људи кренуло на Садама. У случајевима када су НАТО снаге случајно погађале своје људе у тзв. пријатељским ватрама, дешавало се да су многи војници били рањавани гелерима у којем има осиромашеног уранијума. Неки од њих нису били оперисани јер је било ризично, гелер је био близу кичме или у лобањи. Ти људи су праћени од 1991. године и утврђено је да није повећан ризик оболевања од рака, једино имају лака оштећења бубрежне функције и трагове уранијума у мокраћи. Посматрани су војници који су успели да се извуку из погођеног тенка и потом удисали уранијумска испарења и утврђено је да немају повећан ризик од рака. Наши се позивају на Италијане који су, наводно, масовно оболевали од леукемије, а оно што је наука утврдила јесте да су подједнако оболевали или нису војници који су били на Балкану као и војници из других мисија, чак је мањи број оболели из балканских мисија. У књизи су наведени подаци и о другим нацијама, међу којима такође није био повећан ризик од рака.
У Србији се сматра да смо сви угрожени због осиромашеног уранијума који је трајно загадио земљу и ваздух. Да ли је то тачно?
– Цела та прича је бесмислена зато што ми сваке године бацимо неколико пута више уранијума са минералним ђубривима него што је пало на централну Србију. На централну Србију је пало мање од једне тоне осиромашеног уранијума, док ми сваког пролећа по њивама побацамо неколико пута више. С друге стране, помиње се да се уранијум претворило у аеросол, да је отишло у ваздух. Поређења ради, 1992. године на Амстердам је пао теретни авион боинг који има више од 300 кг уранијума у крилима и ударио је у две 11-спратне зграде, погинуло је око 80 људи и испарило је више аеросола него у централној Србији. Холандске здравствене власти су рекле да преживелима који су се надисали уранијумских испарења не прети никаква опасност од рака.
Занимљиво је да постоје четири престонице које су километарски ближе Метохији (где је падало највише бомби) него Београд – Подгорица, Сарајево, Софија и Скопље, и они се уопште не узбуђују због осиромашеног уранијума, а ми овде, наводно, страдамо.
Међународна агенција за изучавање рака ИАРЦ тврди да осиромашени и природни уранијум не доводе до рака, а то је засновано превасходно на епидемиолошким испитивањима. То тврди и Национал Цанцер Институте, то тврди и Светска здравствена организација, Центри за контролу болести и друге водеће научне организације. То је општи консензус у свету. И сад ови наши људи иду у Врање да разговарају са мештанима да виде да ли има рака. Испада да су на Западу знали да ће нас бомбардовати много година раније, па су, наводно, фалсификовали научне податке.
Свет скрива праве податке зато што су нас бомбардовали, а научници су плаћеници њихових влада, а ми смо страни плаћеници јер о овоме говоримо, зар није тако?
– То је потпуно сулудо и параноидно. Таква реторика служи само у политикантске сврхе. Није проблем ако то каже неко неук, али је проблем у томе што Вођа, нажалост, и председница Скупштине тврде да је постојање епидемије рака у Србији неупитна истина чији је узрок осиромашени уранијум. Они су већ наметнули закључак и како ће сад комисија, састављена од послушника, да тврди да Вођа лаже.
Шта вођа жели да постигне тврдећи да постоји епидемија рака од осиромашеног уранијума?
– Вођа је између Истока и Запада, мало намигује једнима, мало другима, а највише покушава да хомогенизује своје хетерогено бирачко тело. Он манипулише из политичких разлога, а ефекат је слуђивање народа, и зато у име струке дижем свој глас. У Србији се ствара фатализам – пушио, не пушио, јео или нејео здраво, суђено ми је да умрем од рака јер су нас они озрачили. Такав став води пасивизацији и то је веома опасно.
Епидемију рака су измислили. Нема епидемије рака, учесталост рака је иста као и на почетку века. Нема скокова учесталости. Кад би то било тачно, логично би било да се највише умире од рака у Пчињском округу (Прешево, Бујановац, Врање), тамо где су падале бомбе. Међутим, тамо је скоро најмања стопа учесталости рака у Србији у зависности од пола и врсте рака.
Имајући све то у виду, Епидемиолошка секција Српског лекарског друштва као најпозванија да суди о узроцима болести и Етички комитет закључили су да нема епидемије рака у Србији и да уранијум нема везе са раком, и осудили су као морално недопустиво понашање колега који измишљају епидемију. Тај став су потврдили Председништво и Скупштина Српског лекарског друштва 14. децембра 2017, чак су и оштрије реаговали у осуди понашања колега који тврде да постоји епидемија рака због осиромашеног уранијума зато што то деморалише и спутава целисходне акције против појаве канцера. Дакле, није тачно да су подељена мишљења, то је подвала коју лансирају појединци.
Да ли је стрес један од узрока рака, у шта се нашироко верује?
– Нема доказа да је стрес узрок рака и то је став науке. У литератури се спомиње метаболички стрес, али то је нешто сасвим друго. Најугледније научне установе не препознају психолошки стрес као окидач за канцерогене болести. Велика је заблуда да ми живимо посебно стресно, а раније је било боље. Други светски рат је био стрес, ко ће да вас ликвидира, да ли ће доћи недићевци или партизани. На селу је био посебно стресно, која год војска да дође, стреља због, на пример, скривеног брашна. Радило се шест дана недељно, саобраћај није функционисао, а кад дођете кући, чекате у реду за брашно или уље, па вас недељом зову из Народног фронта да учествујете у обнови и изградњи и рашчишћавате рушевине, а ако не дођете, прогласе вас противником власти. Стрес може да повећа опасност од инфаркта, шећерне болести и утиче на дужину живота, али не доводи до рака. Стрес може да помогне да се испоље психопатолошка обољења ако је пацијент граничан случај. Скоро је откривен стресни ген који реагује на стресне ситуације, али он не доводи до рака. Страстан пушач, да поновимо, има 3200 одсто већи ризик од непушача да добије рак. Стрес једино може да доведе до претераног пушења, гојазности, алкохолизма и то су прави узроци рака и других болести. Дакле, кад не би било пушења, било би за трећину мање рака, за петину мање кад не би било гојазности итд.
Од укупног оболевања од рака, генетички рак чини 5-10 одсто. То су разне врсте болести, од рака дебелог црева, лимфома, леукемије. Рак дојке је посебан, постоје гени БРЦ1 и БРЦ2 (Бреаст Цанцер) који су одговорни за малигни тумор дојке (случај Анђелина Жоли). Ако постоје ти чиниоци, вероватноћа да ће доћи до рака дојке је и до 80 одсто. Индивидуална је одлука жене како ће решити тај проблем, да ли превентивно или тек кад се на мамографији појави рани тумор… Постоје и случајне мутације при деоби ћелија у појединим ткивима које доводе до рака, и то се зове лоша срећа.
– У табели постоје и непознати узорци рака, што значи да ће будућност можда показати да постоје и неки за сад још непознати чиниоци.
Да ли су мобилни телефони могући изазивачи?
– Два до три одсто малигних тумора изазвано је зрачењем, пре свега утраљубичастим зрацима, сунчеви зраци и кварц лампе. Остало су медицинска зрачења – кад је пацијент већ био на зрачењу, постоји опасност од настанка новог рака на истом органу или на неком другом, али то је релативно мала опасност, и друге врсте зрачење – радон. Нискофрекветна зрачења микроталасних пећница, радио-таласа и мобилних телефона нису довољно испитани и резултати су неубедљиви. Ако постоји ризик, он је мали. Мобилне телефоне свакако треба држати мало подаље од ува, за сваки случај.
Теоретичари завере, а и понеки политичар, рећи ће да све те организације фалсификују извештаје да би оправдали бомбардовање. Шта ви на то кажете?
– То је толико глупо. Они тврде да је извештај из 2000. године сакривен и позивају се на Бакарија Кантеа из УНЕП која га послала за време бомбардовања да испита ситуацију. Он је савесно написао да се загађује средина, позвао се начелно на ризике, али у условима бомбардовања није могао много ни да испитује. Контактирао сам са њим док сам писао књигу и питао да ли би пристао да разговарамо о извештају и он је пристао. Међутим, кад сам му објаснио да овде власт тврди да постоји епидемија рака због осиромашеног уранијума и да се позивају на његов извештај, човек се повукао јер није хтео да улази у политикантску причу. То је злоупотреба документа који је он мало наивно написао и претерао са неким оценама.
Шта ради Комисија за испитивање последица НАТО бомбардовања по здравље грађана Србије?
– Највећа је несрећа што су председник и председница Скупштине већ рекли да постоји епидемија рака у Србији и да је узрок осиромашени уранијум. Ни једно ни друго није тачно. Како ће комисија да се усуди да им противречи? Многе колеге су ми рекле да се и рукама и ногама боре да не уђу у ту комисију да се не би брукали. Важно је рећи да су поједини лекари, нажалост, фалсификовали податке Института „Батут“ из 2006. године о тобожњем скоку оболевања од леукемије, а заправо је те године дошло до лаког пада. Међутим, „Батут“ се није огласио тим поводом јер се нису усудили да демантују лажне податке, уплашени су и ћуте, како и сви остали директори институција које се финансирају из буџета. Све податке у књизи „Истина о раку“ потврдили су стручњаци из Батута.
Јасно је да је уранијум превасходно токсичан, али је мање токсичан од олова и живе. Слабо је радиоактиван. Можете недељама да држите у џепу комад уранијума и да вам не буде ништа. Уранијум је коришћен чак и за појачавање сјаја глеђи зуба у стоматологији, док се у радиологији користи као заштита од зрачења. Амерички војници користе абрамс тенкове са оплатом од осиромашеног уранијума у којима војници проводе своје војничке дане, већ смо споменули карго авион са крилима од ОУ-а. Не би Американци саградили у Урошевцу своју највећу базу у овом делу Европе да постоји ризик од рака. На рту Арза Израелци праве луксузно летовалиште, а тамо су падале бомбе. Морамо да верујемо најауторитативнијим научним организацијама да повезаности.
Извор: Курир.рс / vreme.com
