Издвајамо Србија

ИСПОВЕСТ МИЛЕНИНОГ И ГАГИНОГ ВОЗАЧА: Никад нисмо имали осећај да возимо познате личности, били су нам као породица

Возачи “Жутог таксија“ три деценије возили су познати пар и присећају се да су за Нову годину увек били почашћени и флашом пића.

„Имали смо велику част и срећу што смо се у протеклих 30 година познавали и дружили. Последњи поздрав нашој Милени“, стоји у читуљи Жутог таксија.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Овако су се од диве Милене Дравић опростили таксисти београдског “Жутог таксија“. Протекле три деценије, без изузетка и по неколико пута на дан, великани нашег глумишта Драган Гага Николић и његова супруга возили су се свакодневно са њима.

„Толико дуго су се возили с нама да су нам постали попут породице. Остали су нам верни до последњег дана, тако да је читуља била само мали гест. Сви смо били затечени вешћу о Милениној смрти. Иако смо је свакодневно виђали, није изгледала толико болесно. Последњи пут кад сам је враћао кући са Косанчићевог венца, видео сам да је лоше. Имала је проблема са ногама и кичмом, али нико није очекивао овакав исход“, прича Владо Ђуканов, члан извршног одбора “Жутог таксија“.

Милена и Драган су им, како кажу, били више од обичних муштерија.

„Често смо причали о приватним стварима, без задршке. Знали смо све о њима, оно што ни њихови најближи не знају. А знали су много и они о нама. Памтићу их као добре душе и свима нам недостају. Дружење, прича, све нам фали. Импоновало нам је то што имамо такве муштерије. Свака ситуација је са њима била посебна – разговори које смо водили, теме о којима смо причали. Разговарате и размењујете искуства са великим, начитаним и интелигентним људима. То је задовољство. Онда вожња прође брже, у опуштеној атмосфери“, присећа се саговорник.

Ђуканов каже да су увек били позитивни и пажљиви. За Нову годину, увек су таксисту који их је возио чашћавали и флашом пића.

„Никада нисмо имали осећај да возимо познате личности. Није било комплекса, супериорности. Код њих то нисте могли да осетите и баш зато су и били велики. Зато смо их и волели и излазили им увек у сусрет. За њих је увек неко возило морало да се нађе. А и они су стрпљиво чекали да неко наше возило буде слободно, чак и када је био неки кијамет, снег, па све у граду стане“, рекао је Ђуканов.

 

Извор: Курир.рс/srbijadanas.com