Издвајамо Србија

ЈА БЕОГРАЂАНИН, ТИ ДОЂОШ! Девојка из Јабуке запушила је уста свим Београђанима који другима поручују: “ВРАТИ СЕ ОДАКЛЕ СИ ДОШАО”

Фото: Pixabay.com

“Ма, врати се бре из тог села одакле си дошао, нашао си овде у мој Београд да ми долазиш и да ја због таквих као ти чекам!”, реченица је која се, нажалост, у различитим варијацијама и ситуацијама често може чути у престоници, а Сању П. из места Јабука, подстакла је да једном за свагда “запуши уста” свим “правим” Београђанима.

“Већ девет година проводим већину свог времена у Београду, делом зато што желим, а већином јер морам. За то време навикла сам се заиста на свашта, што у аутобусу, што на улици, навикла сам се на различите људе и ситуације, више и не обраћам пажњу и мало чему придајем значаја. Али никада, ни за 10, 20, 50 година се нећу навићи на “ја сам рођени Београђанин, а ти се врати одакле си дошао/дошла” тип људи. Да, такви људи заиста постоје. То су људи различитих година, пола и образовног статуса”, написала је Сања П. из Јабуке крај Панчева, на свом Фејсбук налогу.

Она је навела и један пример коме је присуствовала, у фотокопирници недалеко од факултета, у којој се, осим радника и студената, обрео и један “рођени Београђанин старости 50 плус”.

Након што је чекао да дође на ред око 10 минута, рођени Београђанин улази у “дијалог” са дечком који штампа књиге, наводи ауторка.

– Ало, дечко још колико имаш то да штампаш, не могу више да чекам?

– Извињавам се, имам пуно књига, имате у околини још две, три копирнице ако не можете да чекате.

– Ма дај бре, овде си наш’о да штампаш, иди негде другде, ја због тебе да чекам.

– Моја је ствар колико ћу и шта штампати, а нико вас и није питао за коментар, и други чекају.

– Ма врати се бре из тог села одакле си дошао, нашао си овде у мој Београд да ми долазиш и да ја због таквих као ти чекам.

Сања објашњава да није могла да не одреагује, те се и она умешала.

“Покушавајући изван граница својих могућности да будем пристојна, објашњавам човеку да нас апсолутно заболе одакле је и да може да напусти копирницу. Исто му саопштава и власница”, пише ауторка и додаје да је ово “само једна у мору сличних прича”.

“Поента су људи, који сматрају да место или град рођења њима даје било каква већа права од оних која важе за све”, наводи ова девојка, и појашњава да је за многе младе људе из унутрашњости живот у Београду и нужда, а не само жеља.

“Да не морамо, долазили бисмо само туристички”

“Говорићу искључиво из личног угла, када кажем да је мој боравак у Београду нешто на шта сам приморана уколико било шта желим да видим, уколико желим да се образујем и напредујем. Да не морам, вероватно бих у њега долазила само туристички. Узећемо у обзир и чињеницу да ја живим на 30 километара од Београда, тако да могу да бирам да ту не живим, већ да по потреби путујем до њега.

Да не морају, моји вршњаци, колеге и студенти свих факултета вероватно не би отишли стотинама километара од куће, родитеља и завичаја и дошли да живе у Београду. У њега би долазили туристички”, пише Сања, озлојеђена због неправде, коју трпе млади људи из унутрашњости.

Миграциони салдо представља разлику броја досељених и одсељених лица на одређеном подручју
“Не можете кривити људе што желе да буду део чуда”

Она је мишљења да су становници било ког места из унутрашњости, уколико ишта желе да постигну у животу, заправо принуђени да дођу у Београд, насилно се одвоје од породице, док “рођени Београђани”, то и те како умеју да искористе.

“Када се држава у којој живите сведе на само један град, када се само у тај град улаже, када се само о њему прича, када се он представља као место чуда и могућности, не можете кривити људе из других градова, нити на то имате право, што желе да буду део тог чуда. Родитељи дају последњи динар који имају да своју децу пошаљу тамо, верујући да ће им то донети бољу будућност. Ви на томе зарађујете, издавајући шупе као станове.”

“Тако да одј***те више рођени Београђани и Београђанке. И сви ви који размишљате овако и будите срећни и захвални што не морате да одете из свог дома и своје најближе виђате једном месечно, да бисте били срећни и успешни.”

Шта каже статистика

Републички завод за статистику бележи тачну рачуницу о унутрашњим миграцијама, а најновији подаци односе се на 2017. годину.

Фото: Принтскрин www.stats.gov.rs

Током протекле године, у Београд се доселило 15.433 особе, а “дошљацима” је најпримамљивија била општина Звездара, у коју се населило највише људи из унутрашњости – њих 2.386.

Из престонице се, пак, у друге области одселило 8.996 људи, што доводи до миграционог салда од 6.437 особа, за колико је Београд постао богатији у односу на претходни период обрачуна.

Не-Београђани, који су прославили Београд

О Београду су можда чак и најлепше, управо писали “дођоши”. Нишлија Душко Радовић био је аутор емисије “Београде, добро јутро”, као и афоризма “Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.”

Сарајлија Момо Капор у неколико романа описао је дух престонице, а неколико књига понело је и наслове који недвосмислено упућују на Београд: “Ада”, “011-Исток-Запад”, “Блокада 011”, “Магија Београда”.

“Београд није у Београду, јер Београд, у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари”, писао је Капор, “нерођени” Београђанин.

Борислав Пекић, рођен у Подгорици, писао је овако: “Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се свих педесет пута поново из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори?”

 

 

Извор: М. Милојковић/Блиц

Loading...
loading...
Loading...