Аналитичари Драгомир Анђелковић и Борис Варга сумњају да би Русија пристала да учествује као једна страна у преговорима Београда и Приштине. Анђелковић каже да то не зависи ни од Москве ни од Србије, него од оних који воде тај процес. “Мислим да је то у овом моменту нереално – нити би то Русија тражила, нити би ЕУ прихватила”, додаје.
Српски председник Александар Вучић и руски председник Владимир Путин данас су се, 14. пут, срели. Вучић је изјавио, након данашњег састанка, да је у Москви наишао на разумевање, искрен и пријатељски став руског председника према српском народу и Србији.
Аналитичар Драгољуб Анђелковић каже да се од почетка знало да је у питању састанак о Косову, само да је питање било да ли ће се од Русије тражити подршка за имплементацију неког споразума до кога би дошли, или руску подршку ако ствари крену у лошем правцу. “Евидентно да смо кренули у лошем правцу или је наша процена да смо надомак неког решења погрешна”.
Анђелковић претпоставља да је Вучић Путину изнео шта је његов план, да се разговарало да ли је Србија спремна или није да прихвати поделу Косова, да ли је ико у Србији спреман за размену територија, у којој се даје “наше” за “наше”… То су питања на која Русија очекује одговоре, како би знала шта ће, у случају таквог и таквог договора, Москва да уради или ако не дођемо ни до каквог споразума, а тензије се појачавају, какву помоћ можемо да добијемо, наводи гост Н1.
Говорећи о утицају Москве, кад је у питању дијалог Београда и Приштине, Анђелковић подвлачи: да нема Русије – Косово би одавно било чланица УН, она правом вета онемогућава да до тога дође. Она својим ставом спречава и даља признања Косова од стране земаља које се налазе под притиском западних фактора да признају Косово, додаје.
Коначно, ако ствари крену у толико лошем смеру, да дође до сукоба, до албанског преузимања севера, Србији је потребна експлицитна подршка Русије, каже Анђелковић, додајући да ће Москва од тог питања направити прворазредно светско, што би побољшало наше одбрамбене позиције и дестимулисало Албанце да крене агресивније.
“Без Русије, Србија не би имала неки маневарски простор да брани своју позицију на Косову и Метохији, са Русијом има за то простор”, додаје.
Русија није део ЕУ, не учествује у Бриселском процесу, али је улога Москве, која је по страни, у томе да пружа подршку Србији тако што ће да онемогући Албанце да са својим менторима реализују све што желе, па су онда принуђени да причају са Србијом, додаје.
Говорећи о наставку дијалога, каже да је “на нама да одлучимо да ли ћемо овако преговарати”, истиче.
На питање да ли је могуће да се у преговоре Београда и Приштине укључе велике силе, конкретно Русија, Анђелковић каже да то не зависи ни од Москве ни од Србије, “него од оних који воде тај процес”. “Мислим да је то у овом моменту нереално – нити би то Русија тражила, нити би ЕУ прихватила тако нешто”, каже гост Н1.
Упитан који су то интереси Русије на Балкану, Анђелковић каже – да заштите виталне геостратешке нафтногасне магистрале, да спрече ширење антируског духа и да блокирају ширење НАТО пакта.
Подсећа да Србија користи 90 одсто руског гаса, а 10 одсто свог, и да читав низ држава југоисточне Европе нема алтернативу кад је тај енергент у питању.
С друге стране, Русија од нас очекује да наставимо да, у оквиру светских и европских тела, будемо против разних декларација, резолуција које су против Москве, наводи гост Дана уживо.
Он преноси да у Русији, један део руских медија и аналитичара, заговара став да Србија користи Русију да се ценка са Западом. “Ја не мислим да је то део политике Србије”, додаје.
На питање кад ће, према његовом мишљењу, дијалог бити настављен, каже да је то тешко рећи, да неки састанци могу бити залазани, али да је питање кад ће доћи до ефектног дијалога. Да би се направио корак напред, Србија мора да инсистира на договореном у Бриселском споразуму, додаје, истичући формирање ЗСО.
О инциденту на Газиводама
Говорећи о упаду снага РОСУ и специјалаца косовске полиције на подручје језера Газиводе у суботу, Анђелковић истиче да су Срби имали цивилну заштиту до 2016. која је такве ствари ефикасно спречавала. Подсетимо, то се догодило због ненајављене посете косовског председника Хашима Тачија северу, који је обишао Брњак, а затим се провозао чамцем по језеру.
“То је демонстрација да Приштина итекако може да упадне на север Косова и да може у великој мери да нам отима. То је демонстрација ко на Косову и Метохији држи пушку, а то према резолуцији 1244 може само КФОР. Они тамо не смеју да долазе без сагласности представника српских власти, чак и у случају елементарне непогоде, а таква сагласнот није тражена”, истиче Анђелковић.
Он оцењује да је неко са албанске стране желео да покаже да Београд контролише мање тога него што тврди.
Говорећи о разграничењу, навео је да оно подразумева да неке територије дамо, али да се поставља питање да ли смо спремни да за север дамо Грачаницу, Дечане и да о томе треба да се разговара.
Варга: Вучић би могао да тражи да Русија више подржи процес преговора
Аналитичар Борис Варга каже, коментаришући данашњи састанак Вучић – Путин, да је у контексту Косова председник Србије могао да тражи да се Русија више умеша у тај процес, више да га подржи… Јер никаква корекција граница неће моћи да се изведе без великих сила, нарочито оних које имају вето у СБ, додаје.
“Тај дијалог је сада сведен на регионално-континентално питање добрих односа и интеграције Србије у ЕУ”, оцењује.
Варга сумња да ће Русија да пристане да учествује као једна страна у дијалогу. Али, додаје, много ће значити како ће се она односити по питању корекције граница.
Говорећи о инвестицијама, каже да је по том питању ограничен домет и опсег ове посете и да Србија не може више да очекује од онога што је до сада добила. И српско – руски односи су дошли до одређеног лимита, а Србија се са својим савезничким односом према санкцијама Русији, показала као лојална.
На овакве посете на Западу може да се гледа као на својевсрну нелојалност европском путу, оцењује гост Дана уживо. И то, како додаје, више због става да се неће уводити санкције Русији, па чак и зарад евроинтеграција, што представља неусаглашавање са спољном политиком ЕУ.
ЕУ тражи свој идентитет, а већ се назиру прве “улазнице” – односно на који начин ће чланице да улазе у ЕУ, каже. “Видели смо на примеру Црне Горе и Македоније – а то је улазак у НАТО… Ако нисте део Алијансе, највероватније нећете моћи да будете део ЕУ, односно западног тима”, закључује Варга.
Извор: Јелена Петровић/Н1
