Европски парламент формираће радно тело које ће контролисати да ли компаније на источно европско тржиште шаљу лошије пасте за зубе, детерџенте, чоколаде, млеко, месне производе у односу на производе на Западу
Пракса довођења у заблуду потрошача од мултинационалних компанија које су купцима источне Европе продавале разне производе лошијег квалитета од оних намењеним развијеним земљама ЕУ, ускоро би могла бити прекинута.
Европски парламент, с већином од 464 гласа „за“, изгласао је извештај о различитом квалитету производа за источна и западна тржишта. То значи да је ЕУ препознала и признала да велики светски брендови производе исте производе различитог квалитета, боље за западноевропске земље, а лошије за источноевропска тржишта, укључујући и Балкан. Сада следи промена смернице о непоштеној пракси, као и оснивање одвојеног европског тела које ће се бавити регулацијом и тржишном контролом. С новим смерницама биће кажњени произвођачи који буду продавали исте производе различитог квалитета.
Производи светских марки на балканском тржишту само су изгледом слични онима у западној Европи. Грађани из декларације могу видети шта се све налази у производу који су купили, али не и да ли је ли тај производ бољи или лошији него у остатку Европе.
Пасте за зубе, детерџенти, чоколаде, шампони, па чак и млеко, месни производи, уређаји и козметика далеко су неквалитетнији на Балкану у односу на производе на Западу. Тако на балканско тржиште стижу чоколадни производи с више шећера, а мање лешника и какаа, док је мирис детерџената за одећу непостојанији од истих артикала које користе грађани у западној Европи.
У земље Балкана роба лошијег квалитета стиже углавном из Румуније, Пољске, Бугарске и Мађарске, где велике компаније имају производњу намењену источном тржишту.
Европско удружење за срчане болести недавно је проблем двоструког квалитета производа повезала с ризиком од срчаних и кардиоваскуларних болести који је далеко већи у средњој и источној Европи. Постоје истраживања која показују и да је храна у југоисточној Европи много сланија. Дугорочно, такве разлике у производима доводе до здравствених ризика, казала је Биљана Борзан, посланица у Европском парламенту. Управо је њено истраживање показало да је ХИПП дечја храна у Хрватској мање здрава, па је након објаве резултата ХИПП повукао производ с полица хрватских продавница.
