Издвајамо Србија

РЕВОЛУЦИОНАРНО ОТКРИЋЕ: У Србији је у 6. веку постојао ГРАД са водоводном мрежом и ПОДНИМ ГРЕЈАЊЕМ (ВИДЕО)

На свега 28 км од Лесковца, ушушкани између Лебана и планине Радан, поносно стоје остаци чувеног Царичиног града, који је подигао последњи римски и први византијски цар Јустинијан Први, исти онај који је свету у наслеђе оставио легендарну Аја Софију у Истанбулу.

На ушћу двеју река испод планине постоји град, од давнина, који је напуштен а остао архитектонски исти какав је био када је напуштен. Планина је Радан, а град је Јустинијана прима, у народу познатији као Царичин град.

Loading...

Реке се данас зову Свињаричина река (по оближњем селу Свињарица) и Царичина (Штулачка) река. Данас су те реке мање-више сеоски потоци који у летњим данима и пресуше. Вероватно су у римско доба имале више воде.

Према неким подацима, римски цар Јустинијан је рођен у селу код тог ушћа. То би по тим истим тумачењима могао бити и разлог због чега је град ту подигнут. У знак захвалности крају у коме је рођен.

За почетак је потребно рећи да је Царичин град једно од ретких ако не и једино урбано налазиште из римског/византијског периода које је остало онакво какво је било када је било насељено. Наиме, по одласку становника из 6. века у граду није било становнка који су се населили, па тако није било градње на темељима некадашњих грађевина. Урбанистичка решења и темељи зграда остали су исти и на местима где су их оригинални градитељи оставили. Римски град, какав је био. То је Царичин град.

Прилазећи граду из села Прекопчелица на брду се види импресиван град, размере онога што се може видети на самој локацији. Улазите кроз једну од капија, али прво пролазите као и становници и посетиоци у шестом веку кроз терме.

Ви кроз остатке, а они кроз право купатило са комплетним протоколом. Претпоставља се због заштите од потенцијалних зараза. Остаци болнице су такође у близини.

Од уласка у град (код поменутих терми) до самог врха има око 30 метара надморске висине. Један озбиљан и дуг успон.

Град је био окружен бедемима, а поред спољних утврђења откривени су и унутрашњи бедеми који град деле на три дела: Горњи, Средњи и Доњи. На најузвишенијем месту у граду саграђен је Акропољ – седиште црквене управе, окружен снажним бедемима, у средишњем делу истиче се централни кружни трг где се одвијао јавни живот града.

Кроз сам град спроведена је и још је могуће видети је – канализациона и водоводна мрежа.

Градске улице су поплочане правоугаоним кречњачким плочама, а биле су уоквирене покривеним тремовима са стубовима на којима се ослањају лукови аркада. Међу остацима кућа које је лако препознати могу се видети опеке и цеви које су коришћене у градњи. На многима од њих још су видљи знаци произвођаћа, односно мајстора чија је радионица била задужена за израду.

На Акропољу се налази комплекс епископске палате (имала је подно грејање које се загревало топлим ваздухом), велика катедрална црква са три апсиде, атријумом и крстионицом, који спада у ред најмонументалнијих споменика византијске архитектуре на Балканском полуострву.

У стамбеном делу града, близу трга – форума, откопана је тробродна базилика са криптом, пронађени су фрагменти подног мозаика и фресака. Очекује се да ће сви откривени делови мозаика бити поново састављени у изложени публици.

Иако још није пронађен доказ (табла са називом) да се ради о граду Јустинијана прима, археолози сматрају да то није спорно због тога што споменици црквене и световне архитектуре по својој урбанистичкој поставци, по скупоценим мозаичким подовима и разноврсној декоративној пластици у потпуности одговарају описима хроничара и путописаца из времена када је град био у пуном сјају.

Главни извор воде је био са оближње Радан планине на којој још постоје остаци аквадукта којим је вода транспортована до града. Саша Дајевић из Планинарско-бициклистичког клуба Змај са Радана каже да на планини према истраживањима немачких археолога постоје добро очувани остаци око 24 километра аквадукта који је заштићен земљом и видљив је само на једном месту.

Други извор је вештачко језеро, место сусрета две поменуте реке. Град је имао и резервоар за сакупљање кишнице. Тамо и данас има воде (и рибе).

Када дођете до врха некадашњег града, схватите због чега је изабрана та локација. Невероватан поглед на околне планине и брда даје вам да се налазите на локацији са које су римски цареви посматрали околину.

За оне који путују сопственим превозом то је релативно лако. Принцип “карту читај и сељака питај” може помоћи. Интернет и званична упутства нису баш најпрецизнија па тако, груби податак да се Царичин град налази 30 километара од Лесковца или 8 од Лебана није баш озбиљан путоказ.

Од Лесковца кренете за Лебане (око 30 километара) а одатле за село Прекопчелица (7 километара), по изласку из села видећете прво Визиторски центар Теодора. То је пансион са 18 кревета (8 соба), конференцијском салом и рестораном којим управља Туристичка организација Лебане. После тога се одмах после мостића долази до самог налазишта.

До Царичиног града може се доћи и са друге стране, путем из Бојника (око 9 километара) преко села Секицол. Пут није скроз изграђен, постоји око километар макадама.

Уколико сте пешак, планинар, или бициклиста у Царичин град можете доћи и преко планине Радан. У клубу Змај са планине Радан кажу да је око 250 километара стаза на планини, до Царичиног града и на другу страну према Пролом бањи и Ђавољој вароши и Сијаринској бањи обележено и да се уз њихове водиче може проћи целим тим крајем.

У Туристичкој организацији Лебане кажу да ако не долазите својим колима или организовано са планинарима да остаје да аутобусом дођете у Лебане и и назовете њих, а они ће вас даље упутити на локалне превознике и смештај уколико вам је потребно.

 

Извор: Борис Дренча/Б92

Loading...
loading...
loading...