Издвајамо Православље

СУТРА СЛАВИМО СВЕТОГ ЛУКУ: На празник великог исцелитеља и заштитника лекара НИПОШТО не радите ОВО…

За време Исуса Христа на земљи, Свети Лука се сусрео са Спаситељем у Јерусалиму, лицем у лице, чуо његову спасоносну науку и поверовао.

Он се сматра оснивачем хришћанског иконописа. Један је од најцењенијих заштитника лекара и многе српске породице га славе.

Фото: Јутјуб

Свети апостол и јеванђелиста Лука је рођен у Антиохији, област у данашњој Турској, и био је, према предању, веома образован човек. Изучавао је грчку филозофију, медицину и живопис. По сусрету са Христом, убрзо је увршћен међу 70 апостола и послан на проповед, а на путу у Емаус видео је васкрслог Господа.

По силаску Духа светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и заједно радио са апостолом Павлом, с којим је путовао у Рим, преобраћајући незнабожце у хришћанство.

На молбу бројних хришћана и интелектуалне елите тога времена, Лука је написао Јеванђеље у својој 60 години живота. Библиографи кажу да Лука пише с лакоћом, веома отмено. Пажљивије него остали јеванђелисти, указује на истовременост Исусовог живота и тадашњих римских владара, јер се Исус родио за време цара Августа, док је Јован Крститељ почео да делује у доба цара Тиберија.

Сваки јеванђелиста на свој начин даје темељне црте Исусовог лика, а за Луку је Исус првенствено Господин, односно господар, који људе плени племенитошћу, лепотом, милином, отменошћу поруке и сјајем наступа кроз који пробија његова божанственост.

Утицај хеленистичке школе се види у Лукином опису, Исус је отеловљење идеала грчког савршенства о којем је сањала грчка душа – лепоте и доброте. Данте Алигијери је истакао да је Лука “писац Христове доброте”.

После смрти апостола Павла, Лука је наставио да проповеда хришћанство по Италији, Далмацији, и Македонији. С обзиром да је изучавао живописање, осликао је три иконе Пресвете Богородице за које се верује да су најверодостојније јер сматра се да је свети Лука лично познавао Богородицу и да су ове иконе са њеним ликом најближе њеном правом изгледу, а позната је и “икона у икони”, која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава. Такође, насликао је иконе светих апостола Петра и Павла. Зато се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Православни верници прослављају 31. октобра св. Луку, а према календару Српске православне цркве, овај дан није обележен као заветни, већ је као “црно слово” сврстан у празнике од значаја за суштину цркве.

Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната. Као свог заштитника славе га и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.

И у дубокој старости наставио је да путује и проповеда на Блиском Истоку и Грчкој. Написао је и Дела апостолска и то посветио Теофилу, кнезу Ахаје. Свети Лука је имао 84 године, када су га незнабожци мучили и потом обесили о маслиново дрво у граду Теби.

За време цара Констанција, сина Константина Великог, мошти овог светитеља су пренете у Цариград где се чувају и данас, а сматра се да стопало Светог Луке, које се чува у једном мнастиру у Црној Гори, лечи болести очију.

У списима на старогрчком и црквенословенском језику свети Лука се “описује” као „поуздани лекар душе и тела”. Апостол Павле га је звао “љубљени лекар”. Поштује се као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника, многих породица. Познато је да је лечио бесплатно. Верује се да његове мошти имају исцелитељску моћ..

Обичаји на Лучиндан

Обичаји нашег народа сежу из давних времена и у многим крајевима земље остали су непромењени, аутентични као пре више векова и данас представљају диван актуелан спој традиционалних вредности и вере. Тако се на на Лучиндан пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечан и бољи ручак, носе им се пите пазарице, колачи, … Према стаду се знало и дал ће “алауџа” на земљу. Када овца “затеже”, значи биће тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи.

У већини крајева у Србији, на Светог Луку се концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а говори се и: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима и вукови долазе до села.

У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке. Свети Лука моли Бога за нас!

Сутра никако не би требало да будете преки и нервозни, да се упуштате у свађе и расправе, јер је Свети Лука био благ и миран и увек помагао људима!

 

 

Извор: БКТВНеwс / А.Лукић

Loading...
loading...
Loading...