Православље

УКРАО ЈЕ КОВЕРТУ СА НОВЦЕМ ОД СВЕШТЕНИКА: Кад је прочитао име и адресу, заплакао је на сав глас!

Један изузетно пожртвован свештеник бринуо је о својим парохијанима како код је знао и умео. Сређујући летопис цркве, сетио се једне своје старе парохијанке која се недавно разболела.

Живела је сама, није имала никаквих прихода, нити било кога ко би о њој бринуо. Свештеник је одлучио да се обрати Центру за социјални рад, а као “прву помоћ”, решио је да јој пошаље нешто новца, колико има и може.

Одложио је рукопис на којем је радио и почео да сакупља новац. Приложио је све што је имао и још нешто што је оставио за ванредне трошкове. И тако, што кажу људи, зрно по зрно – погача.

Новац је ставио у коверат, написао њено име и ставио на сто. Намеравао је да сутра после службе замоли неког од парохијана да старици однесе новац, а он би прексутра пошао да је обиђе.

Кад је то све урадио, наставио је прекинути посао. У том тренутку неко је покуцао на врата. Ко ли је сада у ово касно доба? – запитао се свештеник.

И не слутећи шта га чека, пришао је вратима и отворио их. Угледао је маскираног човека са пиштољем у руци. Уперивши пиштољ у свештеника хладно му се обратио: Дај све паре што имаш!

Свештеник није имао куд, морао је лопову да преда новац који је имао. Узео је коверат припремљен за стару госпођу и с тугом у срцу, предао га лопову.

Лопов је превртао по канцеларији и кад није нашао ништа вредно, отишао је, не повредивши свештеника. Дошавши у своје склониште, лопов је погледао коверат. Кад је прочитао коме је био намењен, застао је као громом погођен. Нешто га је стегло у грлу. Имао је утисак да ће се угушити.

Од бола се савио до земље и почео грчевито да плаче. На коверти је писало име његове мајке. Њој је новац био намењен. Пробудила се његова успавана савест.

Помислио је и завапио: “Свештеник брине о мојој мајци и шаље јој новац.

А ја моју старицу мајку годинама нисам обишао, нити питао како је и има ли од чега да живи. Чак и крадем новац који је њој намењен. Какав сам ја то човек? У шта сам се то претворио?”

Обрисао је сузе и отишао поново код свештеника. Ушао је, клекао и замолио за опроштај. Свештеник га је исповедио и благословио.

Лопов је потом отишао код мајке, одневши јој коверат и поздрав од свештеника. Те ноћи се у њему нешто преломило. Одлучио је да прекине са дотадашњим животом. Почео је да живи са мајком. Никад више није крао, него је нашао посао и бринуо о мајци.

Поука: Љубав има толику снагу да може да учини чуда и препороди људе!

 

Извор: Београд.ин

Loading...
Loading...