Издвајамо Регион Србија

АЛБАНЦИ ЗАПОЧЕЛИ ОСВЕТНИЧКУ АКЦИЈУ У МИТРОВИЦИ: Ударили на све СРПСКО!

Фото: Јутјуб

Инспекција у јужној Косовској Митровици кренула у проверу да ли на декларацијама пише „Република Косово“

Власти у Приштини нису губиле време, већ су послале тржишну инспекцију у обилазак радњи у јужној Косовској Митровици, како би детаљно „претресли“ робу која долази из централне Србије. Све у циљу провере да ли се са рафова уклања роба на чијој декларацији пише „Косово и Метохија“, „Резолуција 1244“ или „Косово УНМИК“, а не „Република Косово“.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Како преноси приштински лист „Коха диторе“, у Митровици су инспектори пронашли робу са натписом „Косово и Метохија“. То је уследило неколико дана након што је приштински министар трговине Ендрит Шаља забранио све производе који се према Косову „не понашају“ као да је република. Директор одељења инспекције у јужној Митровици објаснио је да они на терену пажљиво прате да ли се производи који на себи немају „Република Косово“ уклањају. Поједине радње већ су уклониле све производе који, по њима, нису добро декларисани.

Тржишни рат између централне Србије и Приштине, очигледно се наставља. Нарочито после данашњег предлога посланика Демократске странке Косова Мемлија Краснићија, да због „српског лобирања против Косова да уђе у Интерпол“, такса на српску робу са 10 оде на 25 одсто!

Састанак радног тела ЦЕФТА одржава се у среду у Приштини и неће бити наших и представника БиХ – казао је, за „Новости“, министар трговине Расим Љајић. – То значи да никаква одлука не може бити донета. Сада се политичари тамо утркују ко ће радикалнију меру да предложи, јер је очито да им то доноси неке политичке поене. Што од тога нико нема користи, не маре много. Евидентно је да сви трпимо економску штету. На крају се све прелама преко леђа купаца, јер плаћају скупље. Нажалост, ту је политика испред економских интереса обичних људи. Отуда и ово бесмислено утркивање од 10, 25 или 100 одсто. Све иде у правцу забране српске робе уколико нема ознаку -Република Косово-.

Како нам је испричао Љајић, тамо је на првом месту наша вода, обична и газирана, потом гасна уља, бензин, шећер а на петом месту је сунцокретово уље. Рецимо, „Кока-кола“ пласира робу у вредности од 26 милиона евра годишње, а НИС – 46 милиона евра. Само једна уљара у Србији годишње прода 500.000 литара уља на територији КиМ. Њој је, после централне Србије, то друго тржиште.

С друге стране, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж изјавио је да не постоји ниједна нова одлука или уредба приштинских власти, у вези са царинским декларацијама.

– Разговарао сам са косовским министром трговине и он је рекао да не постоји ниједна нова одлука његовог министарства, када су у питању царинске декларације – објаснио је Чадеж, који ће се данас срести са председником Привредне коморе Косова у Тирани. – Тако да може да се користи само ознака -Косово- или -Косово-„, а не -Република Косово-. Догодило се да смо имали неколико производа на којима је на самом производу писало -Косово и Метохија-, а у царинској декларацији, која је предата, писало је како је било договорено.

Чадеж је сигуран је да ће такса од 10 одсто „пасти“, али не тако брзо. Привредници у Србији још нису добили никакве информације око нових захтева власти Приштине. Директор „Нелта“ Милош Јелић, међутим, каже да се већ наслућују проблеми, јер је једна фирма из БиХ морала са дистрибутером да снизи цене како би остала конкурентна на КиМ.

А на КиМ цене основних намирница расту. Такса на ове производе сада износи 29,5 одсто и иста је као и за робу из осталих земаља. Повластице ЦЕФТА не важе.

Већ првог дана од ступања на снагу ове одлуке цена млечних производа увећана је за 10 до 15 динара. Власник трговине -Идеал 028- из северне Косовске Митровице Мирослав Лазић изјавио је, за да још има залиха робе коју је увезао пре повећања царине и да због тога није подизао цене производа.

– Ако ова одлука остане на снази мораћу и ја да повећам цене – каже Лазић. – Грађани са негодовањем и чуђењем гледају на овакву ситуацију која највише погађа крајњег потрошача. Осим повећања царине, трговци имају и проблема на самом прелазу где се роба задржава и по десетак сати без икаквог објашњења.

Извор: Srbijadanas.com