Дарко Лазић већ три недеље борави у болници након тешке саобраћајне несреће, а откако се његово стање стабилизовало, победник „Звезда Гранда“ решио је да живот узме у своје руке.
Лазић је први пут након дуго година, имао времена да размисли о свим погрешним одлукама које је донео у животу, те је схватио да је непромишљеним понашањем повредио многе људе око себе, али и да је његова породица највише испаштала.
Због тога, Дарко је тражио да га у болници посети свештено лице, како би с њим разговарао и како би од њега затражио опроштај за све грехе.
– Дарко је одувек живео брзо и све што је желео, морао је одмах да оствари. Његов пређашњи темпо живота за многе је незамислив, јер је био у стању да данима не спава и да иде са свирке на свирку. Када неко, ко има супругу и мало дете, може тако да живи, онда ништа не треба да вас изненади, па ни то да су његова одсуства из породичног дома често била повезана с прекомерном употребом алкохола и дроге. Уз такав стил живота иду и лаке жене, које су се лепиле на Лазића. Једноставно, волео је да живи за све паре, што се каже, али није желео да га супруга и дете гледају у таквом стању – каже наш извор близак породици Лазић и наглашава да је Дарко у болници почео да размишља о свему што је погрешно урадио у свом животу.
– У болници је, заправо, први пут након много година, остао сам и први пут му се десило да има времена да размишља о свему што је урадио. Али, како то обично бива, људи у таквим ситуацијама размишљају само о лошим изборима који су направили у животу, о лошим људима који су их повукли на погрешну страну… Дарко је данима доживљавао страшне психичке ломове, а чак ни његови родитељи ни вереница Марина нису могли да растерају сиве облаке који се надвили над њим. Константно је мислио на ћерку Лорену, коју дуго пре несреће није видео и било му је криво што се огрешио о дете, али и о супругу Ану. Обузимао га је стид када би се сетио с каквим се немаром односио према супрузи и ћерки, а себи није могао да опрости ни што је разочарао своје родитеље – каже наш извор и објашњава да је Дарко, у неколико наврата, покушао да разговара с психијатром о тим проблемима.
– Психијатар, међутим, није могао да му помогне, јер Дарку у том тренутку нису били потребни разумевање и подршка стручног лица, већ искрен опроштај и чврста вера да ће све да буде у реду. Због тога је, приликом једне посете, затражио од родитеља да му у његову болничку собу доведу сеоског попа. Био је ганут када је чуо да је поп, у првим данима несреће, у сеоској цркви читао молитве за његово оздрављење и од тада није престао да размишља о Богу. Дубоко верује да му је Бог дао другу шансу, па се чврсто у себи зарекао да се неће вратити на стари пут – каже наш извор на крају.
Извор: Курир.рс/Ало
