Србија

ИМАЋЕМО КЛИМУ КАО ГРЦИ, СНЕГ ЋЕМО ВИЂАТИ САМО НА ТВ! Стручњаци најављују да ће у Србији време бити све топлије

Фото: Pixabay.com

Због глобалног загревања у Србији ће континенталну климу заменити суптропска, а време ће бити као на Медитерану, са врелим летима и веома благим зимама. Биће нормално да у децембру буде 20 степени, а снег ће постати права реткост, кажу климатолози

У Србији ће за десетак година због глобалног загревања, уместо континенталне, владати далеко топлија суптропска клима, најављују метеоролози. То значи да ћемо имати врела лета и веома благе зиме без снега, а клима ће нам бити слична оној у Грчкој или на југу Шпаније.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Биће сасвим нормално да, баш као што је случај ове године, температура у јесењим месецима, па чак и у децембру и јануару, недељама буде изнад 20 степени. Такође, ледени таласи, са дебелим минусом, постаће права реткост.

Драматичне промене

Климатолог из Националног климатског центра Горан Пејановић, иначе заменик директора РХМЗ-а, објашњава да ћемо као последицу глобалног загревања имати драматичне климатске промене и да је топли новембар, који је у току, само наговештај онога што нас чека.

– И пре се дешавало да у децембру имамо понеки дан са двадесет и више степени, али због знатних климатских промена ти периоди ће нам у зимским месецима долазити у серијама. Глобално загревање је увелико у току, а као последицу тога имамо све блаже, топлије зиме. Континентална клима, која влада код нас, подразумева топла лета и хладне зиме, али то одавно није случај. Ако се овако настави, наша клима све више ће личити на суптропску, коју одликују врела, сува и дуга лета и кратке, благе и влажне зиме – напомиње Пејановић и додаје:

– Поред тога што ће зиме бити све топлије, у овом периоду године имаћемо веће количине кише, али ће она бити концентрисана у малом броју дана. Такође, већ сад је број великих суша скочио за дупло у односу на период од 1961. до 1990. године. Сада их имамо на сваке три године, а некада су се дешавале на сваких шест.

Пејановић напомиње да се клима код нас мења зато што су температуре мора која нас окружују из године у годину све веће.

– Четири мора у нашем окружењу, Црно, Каспијско, Балтичко и Средоземно море, као и Атлантски океан никад нису били топлији још од 1865. године. Они директно утичу на нашу климу, јер што су топлији, то су и температуре код нас све више. Колико температуре „скачу“ сваке године, најбоље показује податак да од 1888. године, од 10 најтоплијих лета икада, чак осам смо доживели након 2000. године – објашњава Пејановић и наводи да се све ово дешава због претеране емисије штетних гасова у атмосферу.

Неминован пад имунитета

Специјалиста опште праксе др Бранка Грујић објашњава да ћемо током периода привикавања на предстојеће климатске промене бити подложнији вирусима.

– Чешће ће долазити до пада имунитета, па ћемо бити подложнији болестима, вирусима и бактеријама. Као и увек, први на удару су хронични болесници, код којих и најмање промене времена утичу на здравље, а камоли велики климатски потреси – каже др Грујић.

Топле струје

Метеоролог „Wеатхер2Умбрелле“ Ђорђе Ђурић каже да се Србија зими често нађе под утицајем врелог ваздуха са севера Африке, због чега имамо високе температуре.

– Оно што је приметно јесте да се последњих година уочава пораст температуре, као и да михољска лета у Србији сваке године све дуже трају. Верујем да ће се то наставити и даље. Максимална измерена температура у децембру је 24 степена, па није искључено да ћемо и у будућности у том периоду имати мерења од двадесет и више степени. То је зато што се Србија зими све чешће налази на удару две ваздушне масе. Прве, са севера Африке, која доноси врео ваздух, док нам са Атлантика долази влажно време – објашњава Ђурић.

Простран: Проблем за јабуке и шљиве

Агроекономски аналитичар Милан Простран објашњава да сушна лета и топле зиме лоше утичу на гајење усева и воћа који су годинама расли у Србији.

– Клима се дефинитивно променила, што показују и засади ароније и бадема, који се никада пре нису гајили у Србији! Ако лета буду све врелија и сушнија, како предвиђају, морамо се озбиљно позабавити овим проблемом и наћи начин да у нашој земљи и даље расту традиционалне културе попут јабуке, крушке и шљиве, којима не прија овакво време. И пшеница, јечам, раж, овас слабо успевају на сушном земљишту, па се мора решити проблем наводњавањем из река – закључује Простран.

 

Фото: Pixabay.com

Извор: Informer.rs