Издвајамо Србија

ПРОЦУРИЛИ ТАЈНИ СПИСИ: Ево шта је ћерка Драже Михаиловића рекла НА САСЛУШАЊУ У УДБИ 13. октобра 1948! (ФОТО)

Ово је сиже животне приче Гордане Михаиловић, ћерке команданта Равногорског покрета, генерала Драгољуба Михаиловића

– Читавог живота била сам маркирана – говорила је Гордана Михаиловић, ћерка Драже Михаиловића, четничког вође.

– Удала сам се за једног правника, кратко смо били у браку, али нисам желела да имам децу, да мој белег на њих не пређе. Још увек се уплашим кад чујем да је неко ћерки дао име Гордана – рекла је у исповести Душки Јованић

Може ли један живот да стане на три густо исписане шлајфне папира? Може, без права порицања ако за адвоката задате демократије имате Озну или Удбу!

Ово је сиже животне приче Гордане Михаиловић, ћерке команданта Равногорског покрета, генерала Драгољуба Михаиловића. Недељник “Експрес” се враћа њеном неправедном страдању и посртању пошто је дошао до сада необјављеног документа сачињеног у Београдској команди Удбе 13. октобра 1949, заведеном у досијеу под бројем 14895, спис 38, у којем је пред иследницима испричала све о себи.

Исказ потписан погрешно Михајловић уместо Михаиловић Гордана. Другу шлајфну и по папира исписала је други део живота познатој београдској новинарки Душки Јованић почетком деведесетих, пред распад СФРЈ и Удбе у неповезаним радњама. Причала је о “слободном” Београду, студијама, о одрицању оца четничког команданта, о студијама медицине, раду педијатра др Гордане Михаиловић у београдским болницама… Била је жигосана као Дражина кћи. Тај жиг је био препорука за све инквизиције Брозовог режима.

Свој исказ у Удби, која је наследила Озну, Гордана је дала уочи депортације на Голи оток, односно Свети Гргур. На робију иде са препоруком проказаног непријатеља народа, иако је била члан Комунистичке партије Југославије, а директан разлог је намештен: Генсек је тражио, одабрана је да на првом партијском састанку другарски критикује колегу јер је продавао Гролову “Демократију”, због чега је већ робијао.

Требало је да тражи да се он због тога избаци са факултета. Она је генсеку љутито одбрусила: “Нисам се пријавила да говорим, али кад сте ме већ прозвали, рећи ћу оно што мислим. Ко је нас овластио да правимо хајку на своје колеге? То није посао ни задатак ове партије!” После робијања на Голом отоку и Светом Гргуру, зарекла се и никад више није отишла на море.

У ексклузивном документу о саслушању Гордане Михаиловић у Удби 13. октобра 1948, а ово је део из тог списа:

– Шестог априла 1941, приликом бомбардовања, налазила сам се у Београду. Кроз пар месеци чули смо да ми се отац налази на Равној гори са извесном групом људи. Мислили смо да жели да пружи известан отпор окупатору. У то време смо чули и за покрет партизана. Моја мајка се бојала да ће Немци вршити неке репресалије над браћом и договарала се са њима да иду и они код оца. Септембра 1941. године отишао ми је средњи брат. Неко време иза њега отишао је и старији. Када су избили сукоби са ПОЈ, мој старији брат се вратио у Београд са још једним другом који је био заробљен од четника.

– То је све у 1941. Поред тога што сам и раније имала симпатије за КПЈ, одлучну прекретницу играо је моменат 1941. који ми је испричао брат… Да су четници предали 360 омладинаца из партизанских редова Немцима. Од тада им више никада нисам веровала ма како да је западни радио у почетку величао њихове борбе. Децембра 1941. Гестапо хапси брата и маму. Пуштају их почетком 1942. Марта 1942. године хапсе нас све и шаљу на Бањицу (као таоце). Маја 1942. сам искључена из ВИ разреда гимназије са мотивацијом да сам анационални елеменат. Тада сам била повезана у гимназији. Веза нам је била Лепа Митровић. Неко време нам је била веза и нека Даница…” – открила је она у том документу.

Да подсетимо, Гордана Михаиловић, ћерка генерала Драже Михаиловића умрла је 2014. године у Београду, у 87. години живота.

Гордана је живела у центру Београда, близу Ташмајданског парка. Као ћерка вође четничког покрета робијала је у шест затвора и логора: у затвору Гестапоа у Улици краља Александра, у Главњачи, пре него што је одведена у логор на Бањици. После рата лежала је поново у Главњачи а потом у Забели, на Голом отоку и Светом Гргуру.

 

Извор: Ekspres.net