Око 1.500 припадника ОВК, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године.
Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.
После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.
Ипак, битка није била без губитака. Међу погинулим младићима био је и Саша Васиљевић, а оно што се десило након његове смрти расплаче и најтврђа срца.
Тек што га је сахранила, мајци је стигло његово писмо које је написао три дана пре погибије.
У њему је писало да је на граници страшно тешко, да не верује да ће се извући и да му другови гину на сваком кораку. Мотале су му се црне мисли тих дана и страшне слутње, па је пожелео у писму да му на сахрани засвирају „Све што желим у овом тренутку“, а да му споменик посматра биста голе жене.
Последњу жељу мајка му је испунила на 40 дана од смрти.
Саша није имао ни 20 година.
Саша Васиљевић.Погинуо је у борбама на Кошарама бранећи српску границу од албанских екстремиста.Тек што га је…
Geplaatst door Србијо, будна ли си? op Dinsdag 13 november 2018
Граничар није могао да буде сваки војник. Та деца су одрасла преко ноћи
Крвави напад на Кошаре десио се на Велики петак 1999. године
“ До почетка агресије, наши граничари су обезбеђивали државну границу у једним изузетно суровим условима, они су се налазили на положају и само су у караулу долазили можда по неколико дана да се одморе, пресвуку, замене униформе и опет се враћали на положај, где су биле земунице, ту су и спавали и ту им је дотурана храна. Граничар није могао да буде сваки војник. То је била прва категорија војника, у рангу са падобранцима, са војним полицајцима, са извиђачима, са гардистима“, прича пуковник Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона Приштинског корпуса.
Војници који су тада били на караули Кошаре имали су између 18 и 22 године.
„Рећи ћу да су та деца одрасла преко ноћи. И када је почела битка на караули Кошаре ја сам се просто запрепастио, позитивно наравно, њиховим реакцијама, њиховом креативношћу, њиховом самоиницијативом. И ја сам се борио 8. априла на караули Кошаре“, присећа се пуковник Шљиванчанин.
Удружене снаге НАТО су тада, регуларне војске Албаније и албанских терориста из ОВК, отпочеле офанзиву на караулу Кошаре. Ова крвава битка, упамћена је по војницима граничарима узраста од 18 до 22 године, који су бранили југословенску државну границу са Албанијом.
Извор: Курир.рс
