Свет Србија

Велики преокрет! Страни медији: Промена немачке политике према Косову?

Ангела Меркел (фото:ЈуТјуб)

Србија је пронашла нову причу: одлазак Ангеле Меркел у политичку пензију. Започете су читаве дискусије о томе да ли ће она изгурати читав мандат и да ли би нека нова влада у Берлину можда променила став о Косову.

Након шока који је у Београду изазвао посланик ЦДУ Петер Бајер својим изјавама како нема уласка у Европску унију без признања Косова, Србија је пронашла нову немачко-српску причу: одлазак канцеларке Ангеле Меркел у политичку пензију. И док је посланик Бајер истински забринуо српске власти, политичка судбина Ангеле Меркел је изгледа растужила само председника Србије Александра Вучића.

Већи део српске јавности, наиме, сматра да је Ангела Меркел главни аутор политичких ултиматума Србији, и да је због тога Немачка била можда и највећа српска препрека на путу европских интеграција. На сличан начин као и у случају Доналда Трампа, долазак или одлазак са власти неког политичара у некој утицајној западној земљи, тако се види као шанса за нови почетак – у случају Ангеле Меркел то би значило омекшавање немачког става према Косову. А то би у крајној инстанци вероватно требало да доведе до релаксирања критеријума за улазак у ЕУ.

Нова влада – нова прича?
У таквој атмосфери, која је мешавина аматерске дипломатије и списка лепих жеља, започете су читаве дискусије око тога да ли ће Меркелова изгурати читав мандат и да ли би нека нова влада у Берлину можда променила став о Косову. Бојан Ал Пинто Бркић, из Форума за међународне односе, не искључује могућност да нека нова немачка влада донесе промене, укључујући ту и став према Косову:

„Такође, последње посете немачких посланика и поруке које стижу из Берлина, сугеришу да Немачка на неки начин губи стрпљење за дијалог Београда и Приштине. То чини ми се показује да би Немачка желела да се што пре дође до неког решења које би донело дугорочну стабилност Балкана“, додаје Бркић.

„Мислим да, све док је Ангела Меркел на месту канцелара, сигурно неће бити никакве промене немачке политике према Косову“, оцењује за ДW новинар Ђорђе Влајић. „Да би се тако нешто догодило, за то би требало да се промени влада у Немачкој, која би изборе добила на некој другачијој политици. Али, ако хоћемо да будемо реални, питања Косова и Србије, као и евроинтеграција Балкана, јесу негде ниско на листи европских и немачких приоритета. А не могу да замислим да ће неко толико да промени став у Немачкој, и да добије изборе на томе да би требало одмах примити све те неуређене балканске државе, и да признање Косова није неопходно“, сматра Влајић.

Куртоазни драмолет
Изјаве председника Србије Александра Вучића имале су једну посебну – и рекло би се личну ноту – када је реч о Ангели Меркел. Председник Вучић је тако нагласио како је „реч о изузетно моралној особи, и да није радостан што она после 2021. године неће наставити да се бави политиком“.

Са једне стране није лоше у политици имати неки лични однос, али не знам колико је то било релевантно за ситуацију на Балкану и однос према Србији, коментарише Бојан Ал Пинто Бркић. „Могуће да је канцеларка Меркел у последњим годинама свог мандата имала више слуха за проблеме Балкана, пре свега због мигрантске кризе и мигрантских рута којима је Србија посебно била изложена. А политика пријатељског прихватања миграната је можда и централна тема овог мандата Ангеле Меркел“.

Ђорђе Влајић је сасвим сигуран како је читав тај наступ посвећен Ангели Меркел делом дипломатска куртоазија, а делимично „класичан драмолет“ председника Србије. „Заиста бих волео да сазнамо какав је реалан однос Ангеле Меркел и Александра Вучића. Он има право на тај емотивни моменат, али то ништа битно неће променити у односу Немачке према Србији, нити према Александру Вучићу“.

Влајић верује да Александар Вучић има далеко више разлога да се представља као добар пријатељ Ангеле Меркел него обрнуто. „Не верујем да немачка канцеларка има неку посебну потребу да се хвали или да истиче своје лично пријатељство са Александром Вучићем“, примећује Влајић.

За танго је потребно двоје
Такви изливи дипломатске нежности само су дали додатни материјал српској опозицији за критику Вучићеве спољне политике. Како је Петер Бајер током посете Београду нагласио да се „Берлин снажно противи идејама о разграничењу или промени граница“, то је у Србији код Вучићевих противника изазвало нескривено ликовање. Опозиција наводи да власт забија главу у песак, и истиче да Александар Вучић за своје идеје није успео да придобије ни свог великог европског пријатеља Ангелу Меркел.

„Проблем је што ми не знамо шта је уопште политика разграничења, нити шта је уопште био предлог српских власти“, напомиње Бојан Ал Пинто Бркић. „Та љубав може бити узвраћена само ако се јасно стави до знања шта се предлаже и које су користи таквог решења, имајући на уму да су размена територија и становништва концепти који припадају прошлости“, наглашава Бркић.

Погрешна рачуница
Стављање политичке судбине Ангеле Меркел у контекст решавања косовског проблема превиђа једну битну чињеницу: ако Меркелова остане немачки канцелар до краја мандата 2021 године, то практично чини беспредментном расправу о неком новом ставу Немачке, јер се косовском проблему даје још свега неколико месеци за коначно решавање. Међутим, саговорници ДW нису уверени да ће се тај проблем тако брзо решити.

„Без обзира на неке несумњиве притиске појединих земаља, не верујем да ће то ићи тако брзо“, каже Ђорђе Влајић. „Остаје, наравно, питање да ли те земље имају неке друге методе притиска којима би се тај процес убрзао, и да ли ће желети да их употребе. Али, мени се чини да на тој брзини више инсистирају бирократе у Бриселу, који би желели да реше неки такав проблем пре краја свог мандата“.

У прилог томе говори и изјава Едуарда Кукана у Београду, када је председавајући делегације Европског парламента рекао „да су следеће године избори у Европској унији, због чега је важно да Београд и Приштина постигну споразум током мандата актуелне Европске комисије и парламента“.

 

Извор: dw.com

Loading...
loading...
Loading...