loading...
Србија

ЗАПАД ЈЕ СПРЕМИО НОВИ УДАР НА СРБИЈУ: Ево када ће почети ТАЈ УДАР

Подршком Косову на путу до Интерпола Запад жели да покаже да и даље има моћ и да може да се одупре кинеској и руској подршци Србији, а са друге стране да охрабри Албанце и покаже им да су и даље њихови савезници.

Аустрија не подржава стварање војске Косова, али зато подржава, према сазнањима које је објавио Спутњик, пријем Косова у Интерпол. Да ли ће Косово постати 193. члан ове међународне полицијске организације и тиме, с обзиром да није држава, поново постати преседан, остаје да се види на Генералној скупштини Интерпола која се одржава од 18. до 21. Новембра.

Запад који је до скоро био уздржан поводом пријема Косова у ову организацију, сада, чини се, ради све како би се Косову помогло да постане члан. У прилог чланства у Интерполу, косовски конзул у Њујорку организује и пријем, а главни говорник на том лобистичком скупу биће Ники Хејли, доскорашњи амбасадор Америке у Уједињеним нацијама.

Зашто Запад сада заједно са Приштином лобира за чланство непризнате државе у ову организацију?

Политиколог Драгомир Анђелковић каже да је овим чином само потврђена постојећа теза, да Запад подржава Албанце у реализацији њиховог сепаратистичког пројекта. Он каже да Запад и даље стоји иза Албанаца, само је сада свестан да Србија није довољно попустила, па увиђа да је потребан некакав компромис.

„Али, постоје разни компромиси — праведни и неправедни. Дакле, Запад и даље има у виду неку врсту условне капитулације, где би Србија добила неку компензацију која би била мала. Све се дешава у околностима када Београд води снажну кампању у међународним размерама, јер је већ десет земаља одустало од признања Косова. Такође, успевамо да уз помоћ Русије и Кине постигнемо резултат на многим пољима, од враћања у СБ УН питања Косова, до лобирања у међународним институцијама као што су Унеско па и Интерпол.“

Запад, наводи Анђелковић, сада активира све своје потенцијале да Албанцима дâ неку победу, да им дâ неко охрабрење како би могли да наставе битку за постизање компромиса, који ипак њима одговора.

„Дакле, постоји жеља Запада да после низа пораза Приштина извојује велику победу и да на тај начин и Запад покаже да и даље има моћ и да може да се одупре кинеској и руској подршци Србији, и са друге стране, да охрабри Албанце и покаже им да су и даље њихови савезници“, објашњава Анђелковић.

Наш саговорник каже да онима који буду гласали да Косово постане део Интерпола, не значи ништа чињеница да ова територија није држава, а то су доказали признањем независности.

„За многе на Западу Косово је држава, а не покрајина Србије, па стога за њих то више и није преседан“, истиче он.

Интерпол је на прошлогодишњем заседању усвојио Резолуцију која прописује да земље које траже пријем морају бити чланице УН или морају имати статус посматрача у УН, а тзв. Косово није ни једно ни друго. Чланицама Интерпола Србија је предочила и да су представници тзв. Косова изнели низ нетачних информација.

Наиме, у захтеву Приштине се наводи да је „Косово прогласило независност 17. фебруара 2008.“ и да то не повређује међународно право, Резолуцију СБ 1244 и Уставни оквир Унмика.

За лобирање у чланство ове организације Приштина је до сада издвојила 1,2 милиона евра, знајући да ова организација има финансијске проблеме. Управо из тих разлога Приштина покушава да буде један од „спонзора“ Интерпола, позивајући се на праксу која је, како би се напунила каса, започета пре неколико година, и где је дозвољена могућност склапања уговора о јавно-приватном финансирању.

То значи да мултинационалне компаније и државе признате, али видимо и непризнате, могу на посредан начин да заузму што бољу позицију. Иначе, према правилима светске полицијске организације, за њено проширење потребна је двотрећинска већина гласова, а у Интерполу су тренутно 192 чланице.

 

Извор: rs.sputniknews.com

loading...