Издвајамо Православље

ДИРЉИВА ИСПОВЕСТ ЛЕКАРА: Те ноћи сам схватио МОЋ МОЛИТВЕ и почео да ВЕРУЈЕМ У ЧУДА!

Када десетогодишње дете замоли Бога за нешто, оно то мисли крајње искрено и са великом вером, а Богу је једино то довољно. Ову истиниту животну причу исприповедао је доктор који је радио у Африци.

„Једне ноћи сам напорно радио како бих помогао мајци у трудовима, али без обзира на све што смо учинили, она је умрла, остављајући за собом сићушно, прерано рођено дете и уплакану двогодишњу ћеркицу. Било би тешко одржати бебу у животу јер нисмо имали инкубатор (нисмо имали струје за покретање инкубатора). Такође, нисмо имали никакве посебне просторије у којима би их могли сместити.Иако смо живели на екватору, ноћи су често прилично хладне с подмуклим ветром. Једна студенткиња је потражила кутију коју смо користили за такве бебе и вату у коју би беба била омотана. Друга је отишла да наложи ватру и напуни термофор врућом водом. Убрзо се вратила узнемирена и рекла да је приликом пуњења термофора исти пукнуо (гума лако нестаје у тропским климама). „А то је био наш задњи термофор“, повикала је очајна.

Баш као што на Западу није добро плакати над проливеним млеком, у средишњој Африци би се могло сматрати да није добро плакати због пуклог термофора. Они не расту на дрвећу, а не постоје апотеке уздуж шумских путева у којима би се могли набавити нови. „У реду, ставите дете што ближе ватри и нека неко спава између детета и врата како би га заштитио од промаје. Ваш посао је да детету осигурате топлоту“, рекао сам.

Тог поподнева, као што сам чинио већину дана, отишао сам да се помолим с оном сирочади која се окупила око мене. Дао сам им разне предлоге за што да се моле, а затим им испричао о сићушној беби. Објаснио сам им проблем одржавања бебе топлом, споменуо термофор и да би беба могла лако умрети ако се прехлади. Такође сам им испричао за двогодишњу сестру бебе, уплакану због смрти њене мајке. За време молитве, десетогодишња девојчица са именом Рут молила се уобичајеном савесношћу афричке деце.

„Молим те, Боже, пошаљи нам термофор данас. Неће бити добро ако дође сутра, Боже, јер ће беба умрети, зато, молим те, пошаљи нам термофор данас“, говорила је.

Док се доктор унутар мене згрануо због храбрости молитве, она је додала је: „И док сте већ при томе, можете ли, молим Вас, послати лутку маленој девојчици како би знала да је стварно волите?“ Као што је често случај с дечјим молитвама, остао сам затечен. Јесам ли искрено могао рећи „Амин“? Једноставно нисам веровао да би Бог то могао учинити.

Ох, да, знао сам да Он може све учинити; Библија тако каже. Али постоје границе, зар не? Једини начин на који је Бог могао одговорити на ову посебну молитву био би да ми пошаље пакет из домовине. Био сам у Африци готово четири године и за то време и још никад нисам примио пошиљку из домовине. У сваком случају, да ми је неко послао пошиљку, ко би унутра ставио термофор? Живео сам на екватору!

Током послеподнева, док сам подучавао у школи за медицинске сестре, стигла је порука да се пред мојом кућом налази аутомобил-. Док сам стигао пред кућу, аутомобил је већ отишао, али је зато на трему била велика пошиљка. Осетио сам пецкање суза у очима. Нисам сам могао отворити пошиљку, па сам послао по сирочад.

Заједно смо одвезали пакет, пажљиво одмотавајући сваки чвор. Пресавили смо папир, пазећи да се безразложно не поцепа… Узбуђење је расло. Неких тридесет или четрдесет пари очију било је усмерено на велику картонску кутију.

С врха сам подигао јарко обојене, плетене дресове. Очи су засветлуцале кад сам их поделио. Затим су се појавили плетени завоји за губаве пацијенте, а деца су изгледала као да им је досадно. Затим се појавила кутија с мешаним сувим воћем – то ће бити права посластица за викенд. Затим, кад сам поновно ставио своју руку унутра, осетио сам… може ли стварно бити? Ухватио сам то и извукао. Да, потпуно нов, гумени термофор.

Заплакао сам. Ја нисам тражио Бога да га пошаље; нисам истински веровао да може. Рут је била у првом реду. Потрчала је напред, вичући. „Ако је Бог послао термофор, мора да је послао и лутку“, рекла је. Ријући по дну кутије, извукла је малену, лепо одевену лутку! У очима јој засја! Она никад није посумњала!

„Могу ли поћи с вама и дати ову лутку маленој девојчици, како би она знала да је Исус стварно воли“, питала ме је. „Наравно“, одговорио сам.

Тај пакет је био на путу читавих пет месеци, запакован од мог бившег разреда који је чуо и послушао Бога и послао термофор чак до екватора. А једна од девојака је ставила лутку за афричко дете – пре пет месеци, као одговор на молитву десетогодишњег детета да је доставе данас поподне“.

Извор:  Stil.kurir.rs
Loading...
Loading...