Наша будућност на Земљи могла би да буде наша прошлост. Научници су показали да човечанство преокреће дуготрајни тренд хлађења који траје 50 милиона година, а за то су нам била потребна само два века.
Три различита модела будућности Земље показују да уколико се не ограничи ефекат стаклене баште, односно емисија штетних гасова, наставиће се загревање све док у 2100. клима не почне да личи геолошком периоду еоцена.
Према истраживањима до 2030. клима на Земљи биће слична оној средином плиоцена, што је повратак више од три милиона година у геолошку прошлост. Без смањења емисије гасова наша клима ће до 2150. моћи да се упореди са топлим еоценом, периодом који је обележило Земљу пре 50 милиона година и који је био без леда.
“Ако о будућности размишљамо кроз призму прошлости, то куда идемо је за људско друштво неистражена територија”, каже вођа истраживања Kевин Бурке са универзитета Висконсин-Медисон.
“Идемо према врло драматичним променама у врло убрзаном временском оквиру преокрећући тренд хлађења планета у неколико векова”.
Све врсте које данас живе на Земљи имале су претке који су преживели еоцен и плиоцен, али видећемо да ли ће људи, флора и фауна моћи да се прилагоде овим брзим променама. Убрзана стопа промена је чини бржа од било чега што је живот на Земљи раније искусио.
Durante esa época, conocida como el Plioceno medio, las temperaturas eran más altas, en alrededor de 2 a 4 grados…
Geplaatst door Aioria Noticias Chincha op Dinsdag 11 december 2018
“Људи имају проблем да предвиде како свет да изгледа за пет или десет година. Ово је оруђе за то – да о променама размишљамо користећи дубоке геолошке аналогије Земљине историје”, каже Бурке.
Током еоцена континенти на Земљи су били ближи, а глобалне температуре су биле просечно 13 степени више него што су данас. Диносауруси су недавно изумрли и први сисари попут пракитова и пракоња су се множили на планети. На Арктику су биле мочварне шуме попут оних које данас видимо на југу САД.
У плиоцену Северна и Јужна Америка су се тектонск спојиле, клима је била сува а копнени мостови омогућавали су ширења животиња по континентима, атада су се створили и Хималаји. Температура је била 1,8 до 3,6 Целзијуса виша него што је данас.
(CNN) – ¿Qué ven los científicos al comparar nuestro clima futuro con el pasado? En menos de 200 años, los seres humanos…
Geplaatst door Vicky De Emyl op Maandag 10 december 2018
За потребе истраживања научни тим је испитао сличности климатских пројекција и неколико раздобља геолошке историје која укључују рани еоцен, средину плиоцена, последње међуледено раздобље пре 129 до 116 хиљада година, средину холоцена пре 6000 година, прединдустријско раздобље (пре 1850.) и почетак 20. века.
Модели показују да загревање креће из средине континената и шири се према обалним подручјима.
Фото: Pixabay.com
Извор: Kurir.rs/Dnevno.hr
